Španija će, prema najavama premijera te zemlje Pedra Sančeza, u nedelju na sastanku Evropskog saveta o „bregzitu“ glasati protiv nacrta sporazuma o izlasku Britanije iz EU, ukoliko on ne bude modifikovan tako da jasno nudi da budućnost Gibraltara zavisi od pregovora između Madrida i Londona.
Kako je naveo, položaj te britanske enklave od sedam kvadratnih kilometara na jugu Španije treba da se definiše, pregovara i odluči između Velike Britanije i španskih vlasti.
Kako je za Sputnjik objasnio Rajko Petrović, istraživač Instituta za evropske studije, još Sporazumom u Utrehtu koji je potpisan 1713. godine, nakon višedecenijskih sukoba koji su oko Gibraltara vođeni između Španije i Engleske, ta teritorija je ustupljena Britaniji.
Gibraltar je, kaže, zvanično postao britanska kolonija već 1730. godine. Međutim, kako su se odnosi moći u svetu menjali, tako je Španija pokušavala na neki način da Gibraltar vrati pod svoju ingerenciju.
„U tom smislu, zanimljiva je kriza koja je postojala između 1969. i 1985. godine, kada je kopnena granica faktički bila zatvorena i iz Gibraltara nije moglo da se uđe na špansko kopno. To je bio pokušaj tadašnjeg frankističkog režima i njegovih naslednika neku godinu kasnije da pokažu da Španija i dalje to smatra svojom teritorijom. Naravno, Britanci se sve vreme pozivaju upravo na Mir u Utrehtu i na to da je Gibraltar njima ustupljen. Ne treba zaboraviti ni da se na referendumu koji je održan 2002. godine na Gibraltaru, 99 odsto građana od 90 odsto izašlih izjasnilo kako žele da Gibraltar ostane pod britanskim suverenitetom“, objašnjava Petrović, uz opasku da je Španija zasigurno ozbiljna u svojoj nameri da Gibraltar ne preda Britancima.
I dr Aleksandar Gajić sa Instituta za evropske studije smatra da Španija pretnjom, da će glasati protiv sporazuma o „bregzitu“, pokušava da zauzme stav iz pozicije sopstvenih nacionalnih i državnih interesa vezano za poziciju Gibraltara.
„Gibraltar je deo Velike Britanije i njenim izlaskom iz EU taj prostor, koji se naslanja na špansku teritoriju, biće izdvojen iz jedinstvenog područja. To praktično znači da će morati da postoji čvršća granica, kao što postoji i prema zemljama koje nisu članice EU. Španija zato pokušava da ’zategne‘ odnose, ne bi li našla neki ’modus vivendi‘ sa Britanijom nakon njenog izlaska iz Unije“, kaže Gajić.
Međutim, kako napominje, negativan glas Madrida neće igrati presudnu ulogu, jer da bi sporazum o istupanju Britanije iz Unije bio usvojen u Evropskoj uniji, potrebna je prosta većina.
„Zato mi se čini da je ovaj potez Vlade u Madridu pre svega za unutrašnju upotrebu, kako bi se pokazalo da je imala čvrst stav i da se nije složila sa tim da se prema Gibraltaru ponovo stvori granica kao što je postojala pre nego što je Španija ušla u EU, odnosno dok je EU još bila Evropska zajednica. Na taj način se legitimiše nova vlada, formirana nakon pada Rahojeve vlade, i dokazuje se da vodi računa o španskim nacionalnim interesima“, smatra Gajić.
Međutim, Rajko Petrović kaže da situacija nije baš tako crna, jer je proces „bregzita“ na neki način osuđen na dugo trajanje, a spor oko Gibraltara nije jedini koji postoji u okviru pregovora o istupanju Britanije iz EU.
„Ipak, treba imati na umu da Španija u ovom trenutku ima ogroman značaj za EU zbog migrantske krize i činjenice da ogroman broj migranata iz Afrike svakodnevno pokušava da preko Španije ili preko Sredozemnog mora uđe u EU. Imajući u vidu da je Italija pod novim rukovodstvom potpuno blokirala prijem migranata, najveći prijemni centri na Sredozemlju sada su u Španiji. Zato Evropska unija mora vrlo pažljivo da vodi računa o interesima Španije, jer Madrid prosto može da kaže da će se ponašati kao Italija i da će zabraniti protok tog stanovništva preko njene teritorije. Pritom, na severu Afrike postoje dve španske enklave, Seuta i Melila, u koje svakodnevno pokušava da uđe na hiljade migranata, a to praktično znači da su faktički na teritoriji EU. To je veliki adut Španije u ovoj igri oko Gibraltara“, napominje Petrović.
U tom kontekstu je, dodaje Petrović, zanimljiv i nedavni susret španskog premijera i kralja Maroka u Rabatu i produbljivanje strateškog partnerstva Maroka i Španije.
„Pozicija Maroka je izuzetno značajna u kontekstu migrantske krize, pa verujem da Madrid i na taj način pokušava da pronađe neke saveznike u eventualnoj borbi koja predstoji oko Gibraltara. Sa druge strane, ni EU neće sedeti skrštenih ruku. Tome u prilog govori činjenica da je odmah nakon pretnji iz Madrida, oko blokiranja „bregzita“, Brisel najavio da se postavlja pitanje davanja zajma koji je Španija tražila, jer Madrid navodno ne sprovodi dosledno fiskalnu disciplinu EU. To se svakako može tumačiti kao indirektan pritisak na Španiju“, zaključuje Petrović za Sputnjik.
