Komitet za dodelu nagrade odlučio je da ambasador mira u svetu za 2018. godinu bude predsednik Srbije zbog, kako je navedeno u obrazloženju, „plodnog doprinosa, međunarodnog dometa, koji karakteriše Vučićev mandat“, te njegovih „snažnih napora u promociji mira“.
Predsednik Vučić nije prisustvovao svečanosti zbog situacije na Kosovu i Metohiji, odnosno krize izazvane merama Prištine, a u pismu, koje je na ceremoniji pročitao srpski ambasador, poručio je da dodela te nagrada nekom ko, kao on, dolazi sa Balkana — uliva nadu, te da zapravo pripada svim onim ljudima u Srbiji koji su ga obavezali da radi u interesu mira.
„Činjenica da sam ja dobitnik ove divne nagrade, ja, koji dolazim sa Balkana, kog su toliko puta zvali ’inkubatorom ratova‘, sa Balkana na kojem su žrtve poravnale istoriju, iz Srbije, čija su deca, generacijama, rasla za rat, iz Beograda, koji je 44 puta bio razrušen do temelja, iz zemlje, regiona, u kojima je slavna smrt vekovima bila glavna obaveza i glavni zadatak — to je više od nade“, istakao je Vučić u pismu, zahvaljujući se na priznanju.
To je, navodi se u pismu, dokaz da u Srbiji i u celom regionu postoji ona tiha, bezimena većina, koja hoće mir, koja ga doživljava kao uslov svih uslova, kao nasušnu potrebu, i koja želi da, posle vekova smrti, nastupi nova era, ona u kojoj je vrlina roditi i živeti, pomoći, izlečiti, a ne više ubiti, i ne više — umreti“.
„Zato ova nagrada i ide njima, svim tim bez imena, bez slave, nepoznatima, tihim i dobrim ljudima u Srbiji, koji su me obavezali da tražim mir, podržali me u tome, dali mi snagu i obavezali me da to radim tako da oni, na kraju, budu nagrađeni. Ne samo ovim Zlatnim lavom. Nego mirom“, ističe se u Vučićevom pismu.
„Dragi prijatelji, hvala vam na ovoj divnoj nagradi, hvala vam što ste pokazali, i na taj način, da mislite o nama i da vam je stalo. Dakle, za nas, iz malih naroda, kada vidimo da smo deo sveta, i te celine, čak i kada je u njoj mir retkost, i nagrada“, zaključuje su poruci predsednika Srbije koju je ambasador Aleksić pročitao pred zvanicama na svečanosti u Veneciji.
Bivši šef italijanske diplomatije Franko Fratini, koji je prisustvovao ceremoniji u Veneciji, smatra da su napori koje je Vučić uložio u normalizaciju odnosa sa Prištinom, uprkos „provokacijama i agresivnom stavu nekih suseda“, jedan od razloga što je Zlatni lav za mir otišao baš u njegove ruke.
„Odluka da predsedniku Aleksandru Vučiću bude dodeljena nagrada za mir Zlatni lav, doneta je iz tri glavna razloga. Zato što je uspeo da uspostavi lične i institucionalne odnose Srbije sa najvažnijim svetskim liderima na međunarodnoj političkoj sceni, zato što je od Srbije napravio stub stabilnosti i bezbednosti u čitavom regionu i zbog njegove sposobnosti da preokrene pasivnu ekonomiju Srbije u ekonomski rast“, kazao je Fratini za Tanjug.
Vučić je, kako je Fratini kazao, bio sposoban da uspostavi lične i institucionalne odnose Srbije sa globalnim liderima, ali i da ojača odnose sa državama kao što je njegova Italija.
„Zbog čestih sastanaka predsednika Vučića i predsednika (Italije Serđa) Materele, ali i zbog čestih poseta globalnih lidera, poput predsednika Rusije, Kine, Turske i drugih država. To je prvi element koji je uzet u razmatranje — kapacitet uspostavljanja odnosa koji Srbiju dovode u središte međunarodnog dijaloga i međunarodnih odnosa“, kazao je Fratini.
Drugi razlog je, kaže, to što je Vučić „bez sumnje, od Srbije napravio stub stabilnosti i bezbednosti u čitavom regionu, naročito svojim naporima da normalizuje odnose sa Prištinom, uprkos provokacijama i agresivnom stavu nekih suseda“.
„Govorio je i uvek govori da je jedina crvena linija dobrobit i interes srpskog naroda, što je vrlo razumljivo. Govorio je da ne može da normalizuje odnose po svaku cenu, ali je, u dijalogu sa Evropskom unijom, uvek govorio i da je spreman da pronađe rešenje koje je dobro za njegov narod. To je vrlo važan razlog da zasluži Zlatnog lava za mir“, naglasio je Fratini.
On je istakao da je Vučić, otkako je došao na premijersku poziciju, do danas, uspeo da preokrene pasivnu srpsku ekonomiju u ekonomski rast.
„Sada BDP u Srbiji raste, raste broj radnih mesta i postoji veći broj prilika za investicije. Istovremeno je ostvario napredak u pregovorima sa Evropom po pitanju brojnih reformi koje su već usvojene i onih koje se već primenjuju“, istakao je Fratini.
Naglasio je i da Srbija danas doprinosi brojnim inicijativama u regionu, bori se protiv terorizma, protiv infiltracije terorista i islamističkih ćelija u regionu i doprinosi rešavanju migrantske krize na balkanskoj ruti.
Nagrade Zlatni lav za mir i Zlatni lav za preduzetništvo glavne su nagrade Međunarodnog Grand prija Venecije, kao i dodeljivanje nagrade Svetski ambasador mira, što je za ovu godinu kardinal Frančesko Kokopalmerio.
Prema rečima predsednika Komiteta za dodelu priznanja Silena Kandelarezija, Zlatni lav za mir je nagrada koja želi da bude simbol i obeležje ponovnog rađanja u svetu, koji je toliko opterećen aktuelnim geopolitičkim komešanjima.
Istorija nagrade
Prema Kandelarezijevim rečima, nagrada Zlatni lav za mir predstavlja simbol i znak ponovnog rođenja u svetu koji je izmučen trenutnim geopolitičkim previranjima.
Zahvaljujući Kandelarezijevoj inicijativi i uz podršku Fondacije „Fedus“, italijanska prestižna međunarodna nagrada Zlatni lav je od 2017. godine dobila i novu sekvencu — nagradu za mir koja se dodeljuje ljudima koji su svojom zaslugama stekli epitet ambasador mira u svetu.
Prošle godine tu nagradu je dobila predsednice grupacije „Žene vere“ dr Lija Beltrami, koja okuplja žene različitih verskih zajednica koje se bore za mir i razbijanje predrasuda u konfliktnim zonama.
Prvi koji je poneo tu nagradu, doduše počasnu, jeste i predsednik Fondacije koja je dodeljuje — senator Mario Bacini. Među dobitnicima te nagrade su i novinar i pisac Suad Sbai i predsednica ACMID-a Dona Onlus.
Prvobitno je nagrada Zlatni lav bila namenjena isključivo za najprestižnije dostignuća iz oblasti umetnosti i kulture, ali je godinama evoulirala, tako da od 2009. postoji i Zlatni lav za preduzetništvo, dve godine ranije ustanovljen je i Zlatni lav za karijeru, a 2012. i Zlatni lav za mlade.
Istorija nagrade Zlatni lav počinje u okviru Međunarodnog filmskog festivala u Veneciji, koji je osnovan 1932. godine.
Godine 1954. Zlatni lav širi se van filmske umetnosti na gotovo sve grane umetnosti, a poslednjih godina i na ostale društvene sfere.
