Bivši ministar finansija Grčke Janis Varufakis po svoj prilici ozbiljno namerava da uzdrma evropsku političku scenu. Naime, njegov panevropski „Pokret za demokratiju u Evropi 2025“, odnosno DIEM 25, u Berlinu ga je kandidovao na izborima za Evropski parlament, zakazanim za maj sledeće godine.
DIEM 25 osnovan je pre dve godine, sa idejom da „demokratizuje“ Evropu, a Varufakis, poznat po izrazitom protivljenju merama štednje u Grčkoj, prihvatio je nominaciju za EP rekavši da „ona predstavlja transnacionalne politike koje su nam neophodne u Evropi“ i predstavio slogan „Evropsko proleće“.
Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije smatra da nisu preterano velike šanse za DIEM 25, krovnu organizaciju koja ga kandiduje, da prođu uslove izbora i cenzus na predstojećim izborima za Evropski parlament.
„Međutim, on želi da prodrma prevashodno nemačku politiku, pre svega zato što je kroz svoju praksu 2015. godine i sukob koji je imao sa Briselom, Volfgangom Šojbleom i nemačkom političkom elitom, verovatno shvatio da političke promene Evropi ne dolaze sa krova EU, nego od država, pogotovo velikih država članica Unije. U tom smislu, odabir Nemačke je, na neki način simboličan, ali je i razuman čin, jer guranje te leve demokratske politike treba da počne od pojedinačnih država, a ne da se menja Evropa sa krova, jer to tako prosto ne funkcioniše“, napominje Igrutinović.
To, dakle, jeste smislen korak, dodaje naš sagovornik, ali napominje da je pitanje da li će biti i uspešan.
„Meni se ne čini da će oni uspeti da se dodatno profilišu, ali videćemo jer će to svakako zavisiti od njihove kampanje. Naime, evropski izbori često umeju da budu dosta drugačiji od nacionalnih izbora i da u Evropski parlament pošalju jedan drugačiji profil stranaka u odnosu na onaj koji je na nacionalnom nivou, na primer na nivou Bundestaga u Nemačkoj. Dakle, on i Srećko Horvat su napravili tu stranku u Nemačkoj kako bi formalno mogli da se kandiduju. Njih dvojica su prvi na listi, a ostali su lokalni nemački kadrovi sa ovim ili onim nivoom prepoznatljivosti. Ali pored partija ’Levica‘ i SPD, koje su sa leve strane spektra, veliko je pitanje da li će njihov DIEM 25 uspeti da uđe u evropski parlament i mislim da njihove šanse nisu velike“, objašnjava Igrutinović.
Međutim, kako kaže, Varufakisu i njegovoj stranci ulazak u EP suštinski i nije cilj.
„Oni su dovoljno pragmatični i realni da igraju na dugi rok, jer žele da menjaju evropsku politiku na način koji je sistematičan i ’kaskadni‘ — dakle, da se pojavljuju u javnosti, da nude nešto drugačije ideje koje su levog karaktera i da budu transnacionalni, što je jedna od bitnih tema i poruka DIEM-a 25 koje su stigle iz Nemačke. U tom smislu oni moraju da budu ambiciozni, da ciljaju visoko, ali mislim da će biti zadovoljni nekakvim smislenim rezultatom, a pre svega daljom medijskom profilizacijom i prisutnošću na nemačkoj političkoj sceni. To je za njih daleko važniji zadatak i cilj i pre svega će po tome meriti svoj uspeh, umesto po samom izbornom rezultatu“, ukazuje Igrutinović.
Na pitanje kakvi su kapaciteti Janisa Varufakisa kao lidera, Igrutinović kaže da on gađa evropsku političku scenu, a ostaje da se vidi da li će lista na kojoj se on nalazi dobiti poverenje nemačkih birača.
„Lista DIEM 25 će se, gotovo izvesno, kandidovati u više drugih zemalja jer insistira na svojoj transnacionalnosti. Dakle, Varufakis se samo formalno kandiduje u Nemačkoj, ali on zapravo igra na političkom nivou čitave Evrope. Pitanje je kako će ga percipirati nemački birači jer će on biti vezan za tu nemačku sekciju svog pokreta. On se do sada pokazao kao smislen govornik, kao neko ko je uspeo da artikuliše neke akademske, leve ekonomske ideje sa političkom porukom koja ima neku svoju publiku u Evropi, i to nije sporno. Međutim, veliko je pitanje da li će nešto uraditi s obzirom na postojanje određene konkurencije na evropskoj levici koja je vidljiva i u Evropskom parlamentu, gde imamo partije od SPD-a do koalicije levih stranaka koje već nekoliko izbornih rezultata ostvaruju pristojne rezultate“, objašnjava Igrutinović.
U svakom slučaju, dodaje, Varufakis i njegovi partijski partneri igraju na dugi rok, i kada pominju 2025. godinu, razmišljaju u tim kategorijama — kako da se u narednih pet ili deset godina u Evropi menja, pre svega, narativ u javnosti, način debate i teme u debati. To je njihov primarni cilj, a predstojeći izbori su samo sredstvo za ostvarivanje tog cilja.
Na pitanje koliko je slogan „Evropsko proleće“ prijemčiv Evropljanima, Igrutinović kaže da je teško ne setiti se „Arapskog proleća“ iz 2011. i čitavog niza pobuna, revolucija i kvazirevolucija koje su ga pratile. Međutim, kako objašnjava, Varufakisov slogan ima drugu konotaciju.
„Mislim da on pokušava da pošalje optimističnu poruku pre svega mlađem svetu koji se ne snalazi u tekućem političkom establišmentu i koji pre svega nije raspoložen da glasa za stranke desnice, da njih nekako izvuče u javnost i da ih ubaci u politiku. Mislim da se njegov slogan odnosi na tu vrstu proleća koja asocira na mladost, na obnavljanje, što ima smisla. Ipak, on svakako sobom nosi i tu nesrećnu asocijaciju, pre svega, na Arapsko proleće, kao na neke neuspešne poduhvate u prošlosti. U svakom slučaju, dobro je u Evropi imati i nove snage i nove poruke“, zaključuje Igrutinović za Sputnjik.
Podsetimo, Janis Varufakis je podneo ostavku na mesto ministra finansija Grčke 2015. godine, zbog mera štednje koje su propisane Atini.
