„Gubili smo u protekle tri i četiri decenije, mnogo. Srbija je ponovo počela da pobeđuje i u odbrani i zaštiti nacionalnih interesa, ali i u razvoju zemlje“, naglasio je Vučić na svečanoj akademiji povodom obeležavanja stogodišnjice prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji.
Kada su to naši preci mogli pre 100 godina, rekao je predsednik Vučić, možemo i mi, a moći će i naša deca.
Vučić je naglasio da u neodgovornom svetu današnjice, svetu interesa, velikih i malih, mogu da prežive samo oni koji imaju čvrsto korenje kakve Srbija ima u svojoj Vojvodini, jer samo iz njega može da izraste drvo slobode koje nijedan vetar ne može da obori, i koje neće davati krvave plodove.
„Prisajedinjenje je ostvaren istorijski san, sanjan neprekidno, o srpskom jedinstvu, baš kako je ispevano u himni Svetom Savi. Taj san je ostvarivan kroz neprekidnu borbu i stradanje Telekije, patrijarha Rajačića, vojvode Šupljikca, mitropolita Stratimirovića, Svetozara Miletića do Jaše Tomića… Svih snevača tog velikog sna, kojima je Zmaj posvetio najznačajniju pesmu — ’Svetle grobove‘“, rekao je Vučić.
Prema njegovim rečima, „posle mnogo pogrešnih snova, miliona žrtava u ratovima, posle izbeglištva, posle loših odluka i politika, podela u ideologijama u koje smo slepo verovali, kada smo rasejani po Balkanu, danas imamo osećaj celine, osećaj Srbije kao centralne tačke oslonca i ukus slobode, potreban kao retko kada u istoriji“.
Zato, zbog činjenice da smo sami sebe u istoriji mnogo puta „sahranjivali“, moramo da pronađemo način, za sebe i druge, na koji ćemo biti svoji na svome, a bez ratova, bez kapi krvi i svog tog užasa u kojima smo često učestvovali, ubeđeni da samo kroz smrt možemo da pobedimo.
„Moramo da se oslobodimo teških zabluda da možemo da objedinimo sve teritorije na kojima živi naš narod, ali moramo i da sačuvamo jedinstvo našeg naroda, jezik i kulturu. Mi Srbi, gde god da živimo, imamo jednu istu srpsku košulju, govorio je Jaša Tomić“, rekao je predsednik Vučić.
On je istakao da moramo da idemo u budućnost, i da je pravi put pokazala Velika skupština pre 100 godina.
Ocenio je da je današnji dan pre sto godina bio jedan od najvažnijih u istoriji Srbije, kada su veliki ljudi stvarali velika dela, a srce i pamet jedinstveno odgovorilo na isti način.
Podsetio je da je posle raspada Austrougarske monarhije Velika narodna skupština Slovena proglasila otcepljenje od Ugraske i prisajedinjenju sa Srbijom, kao i da je dan ranije skupština Srema donela istovetnu odluku.
„Tako su težnje srpskog naroda i borba za ostvarivanje nacionalnih prava postali stvarnost“, rekao je on podsećajući da smo ovog meseca obeležili stogodišnjicu oslobađanja otadžbine, Beograda i svih drugih gradova gde su živeli pripadnici južnoslovenskih naroda.
„Imajući to u vidu, jesen pre sto godina je razdoblje naših najvećih uspeha i trenutak kojim smo učinili najveći momenat moderne srpske istorije. Krunisali viševekovne borbu. Taj jedan dan 771 poslanik doneo je jednu odluku, sažimali su sve što su želeli — jedan narod od dolaska na ove prostore, od prvog Sremca kojeg je Sveti Sava postavio kao naslednika“, rekao je predsednik.
Podsetivši na istorijske podatke, dve velike seobe, vojne granice, srpsko vojvodstvo, do uklanjanja slika Franje Josifa, koji je izdao srpske graničare, rekao je da je neprekidno rasla težnja za prisajedinjenje.
Srbija je, po modernim idejama, zakoračila tada daleko ispred svih drugih i pobedama u Balkanskim ratovima podigla moral i preuzela ulogu slovenskog Pijemonta, a preseljenje Matice Srpske u Novi Sad bio je važan trenutak, rekao je dalje predsednik, dodajući da je ono što je u Pešti započeo Jovan Hadžić postao moćni politički instrument.
Podsetio je i na odluku Velike skupštine da nesrpskim i neslovenskim narodima koji ostaju u našim granicama obezbedi sva prava.
„Danas odajemo poštu svim ličnostima koje su se borile, ali i svim običnim ljudima kojima je, kako je rekao Crnjanski, bilo draže da vide šajkaču nego majku. Izvojevali smo najveću istorijsku pobedu srpskog naroda i prisajedinili se. Dana 25. novembra 1918. dogodilo se ono što je bila esencija i sublimacija velikog narodnog puta. Kurs sudbine jednog naroda biće vođen ne samo prolaznim naporima jednog čoveka ili više ljudi, već istrajnošću naroda. Ta odlučnost i istrajnost su se spojili u jedan dan“, rekao je Vučić.
Ukazao je i na veliki doprinos koji je dala Vojvodina u Velikom ratu, podsećajući da su vojvođanski Srbi sačinjavali najveći deo srpske dobrovoljačke divizije.
„Danas uviđamo da je prisajedinjenje najveća tekovina istorije srpskog naroda, posle ustaničkog oslobađanja Srbije. Ostvaren je veliki istorijski san o srpskom jedinstvu“, podvukao je on.
Istakao je da smo danas ponosni na mađarsku braću, na srpsko-mađarsko prijateljstvo, jer Srbi i Mađari u istoriji nikada nisu bili bliži.
„Nemamo skrivenih želja hoćemo da Mađari ostanu i opstanu u Srbiji, da budu više, a ne manje, da Srbiju vole kao svoju domovinu, kao što mi poštujemo njihovu ljubav prema Mađarskoj. Srbija je danas domovina mnogim narodima koji u miru dele iste probleme, nadu i veru u bolji život kao i Srbi“, poručio je on.
Obratio se i predstavnicima Republike Srpske koji su prisustvovali svečanoj akademiji — predsednici Željki Cvijanović i predsedavajućem Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, rekavši da Srbima niko ne može oduzeti pripadnost istom rodu niti isti jezik, niko ne može da zabrani radost zbog otvorene škole…
„Ponosan sam što, ne ugrožavajući integritet BiH i poštujući međunarodno pravo, Srbija i RS nikad nisu bliže sarađivale, a možemo još bolje i još više“, rekao je Vučić.
„Neka je večna slava onima koji su prisajedinili Vojvodinu Srbiji. Vojvodina je Srbija, tako će uvek i biti. Živela Srbija“, zaključio je Vučić.
