U odgovoru Sputnjiku iz Komore javnih izvršitelja navodi se da invalidska kolica nisu služila dužniku za ličnu upotrebu, kao i da dužnik nije hteo da ih preuzme.
„U vezi sa predmetom dužnika Petra Petrovića ističemo da invalidska kolica nije koristio sâm izvršni dužnik i nisu mu bila potrebna za obavljanje životnih funkcija, već su se samo zatekla u objektu koji je trebalo iseliti i samim tim su morala biti izmeštena iz prostora koji se iseljava po nalogu suda. Javni izvršitelj je više puta pozivao i pokušavao da preda sve popisane stvari Petru Petroviću, ali je on odbio njihovo preuzimanje“, navedeno je u odgovoru.
Zakon o izvršenju i obezbeđenju striktno navodi šta je izuzeto od plenidbe, pa se pored obuće, odeće i drugih predmeta za ličnu upotrebu, na plenidbenom spisku ne mogu naći ni pomagala koja su osobi sa invaliditetom ili drugom licu s telesnim nedostacima neophodna za obavljanje životnih funkcija.
Da li je nadzor nad radom izvršitelja adekvatan?
Jovan Ristić, pravnik udruženja građana „Efektiva“, koje zastupa oštećene građane, za Sputnjik navodi da su za šest godina, od kada je zakonom uvedena institucija izvršitelja, uočene mnoge nepravilnosti, kao i da su prava dužnika svedena na minimum.
„Postoje stvari koje nažalost omogućava sâm zakon, ali postoje i određene radnje izvršitelja kojima oni izlaze iz okvira i tog zakona. Najčešća zloupotreba je zaračunavanje troškova koji su veći nego što bi smeli da budu zaračunati javnom izvršiteljskom tarifom. Govorimo o troškovima postupka i o nagradi izvršitelja“, kaže Ristić.
On objašnjava da iako je propisano da izvršitelji imaju pravo samo na realne troškove, oni ih prikazuju većim.
„Na primer, iako izvršni dužnik ima platu ili penziju i iako je najlakše da se poverilac naplati skidanjem duga sa plate ili penzije, izvršitelj zbog većeg prikazivanja troškova navede da je morao da ide u terensku proveru imovine, iako realno to nije bilo neophodno“, objašnjava Ristić.
Naš sagovornik navodi i da je ključna motivacija izvršitelja nagrada, odnosno naknada za uspešno sprovođenje izvršenja.
„Oni obračunavaju sebi veću nagradu nego što bi im sledovala. Nekoliko izvršitelja je zbog tih problema kažnjeno, a samo su četvorica za šest godina, od kada je usvojen zakon, ostala bez posla zbog teških kršenja zakona“, napominje Ristić.
Prava dužnika svedena na minimum
Kao još jednu veliku manjkavost zakona Ristić izdvaja činjenicu da procenu zaplenjene imovine radi izvršitelj.
„Iako komora tvrdi da su oni stručni za to, pokušajte da zamislite izvršitelja koji treba da proceni vrednost, odnosno tržišnu cenu umetničkog dela. Oni imaju pravo da unajme nekog drugog da izvrši tu procenu, to može da predloži poverilac, ali zanimljivo je da to pravo nema dužnik. On ne može da traži veštačenje vrednosti imovine, jer se smatra da postupak treba ubrzati i zato mu se ne dozvoljava mogućnost da postupak eventualno opstruiše.
U zakonu takođe postoje problematične zakonske odredbe o početnim cenama na aukcijama.
„Kada izvršitelj proceni vrednost zaplenjene imovine, organizuju se dve javne prodaje. Prva prodaja, gde minimalna cena iznosi 70 odsto od tržišne, zapravo procenjene cene, po pravilu propada, jer se na aukcijama, na primer, niko ne pojavi, a na drugoj aukciji početna cena je samo 50 odsto. Dakle, zakonskim odredbama vrednost imovine je znatno umanjena, tako da čak ni na prvoj prodaji imovinu nije moguće ponuditi po stvarnoj vrednosti.“
Takođe je problematično što se ne sprovode elektronske aukcije, već se po pravilu obavljaju u prostorijama izvršitelja. Istovremeno, propisima o dostavi pismena, odnosno obaveštenja mnogi građani gube svoja prava, jer se posle dva neuspela uručenja obaveštenje kači na oglasnu tablu suda i smatra se da je uručeno.
„Ali najvažnije od svega jeste problematično definisano načelo srazmere, pa zakonom nije propisano da se, na primer, za dug od 1.000 evra ne može prodavati kuća“, ističe Ristić.
Uskoro izmene zakona
Očekuje se da će Zakon o izvršenju i obezbeđenju uskoro biti izmenjen, a iz radne grupe najavljuju da će neka prava dužnika biti proširena. Ako izmene budu usvojene, izvršitelji bi ubuduće mogli prinudno sa računa da naplaćuju maksimalno do polovine, umesto sadašnjih dve trećine, plate ili penzije.
Takođe se predviđa i uvođenje elektronskih aukcija, kako bi ceo postupak bio transparentniji.
S druge strane, razmatra se i mogućnost smanjenja troškova izvršnog postupka i naknada izvršiteljima u slučajevima gde je uložen minimalni rad.
