Naplata potraživanja poverioca koju sprovode izvršitelji može se pored lične imovine, zarade i penzija izvršiti i sa štednih računa građana.
Odredbom Zakona o platnim uslugama, čija primena počinje od 1. oktobra, predviđeno je postojanje jedinstvenog registra računa fizičkih i pravnih lica.
Ova sistematizovana evidencija značajno će olakšati rad izvršitelja, kojima će u svakom trenutku biti dostupni podaci o svim računima koje dužnik ima i sa kojih će imati pravo da sprovede prinudnu naplatu.
„Izvršitelji će moći da se obrate Narodnoj banci pismenim dopisom kojim će zatražiti podatke o brojevima deviznih ili dinarskih tekućih i štednih računa, koji se po matičnom broju vode za određena lica. Ukoliko dužnik ima otvorene račune u bankama, izvršitelj će doneti zaključak o sprovođenju prinudne naplate, koji će poslati na sprovođenje banci kod koje se račun vodi“, objašnjava za Sputnjik zamenica predsednice Komore izvršitelja Svetlana Manić.
„Kada izvršitelj donese zaključak o prinudnoj naplati, banka je dužna da sredstva sa tih računa blokira i da ih prenese na račun izvršitelja, koji ih dalje prenosi na račun izvršnog poverioca. Nakon namirenja glavnog duga, kamate i troškova postupka, izvršitelj naplaćuje i svoju nagradu, na koju po zakonu ima pravo“, precizira Manićeva.
Tajnost podataka o platnim uslugama i zaštita podataka o ličnosti
U Narodnoj banci Srbije, koja je zadužena za vođenje jedinstvenog registra o računima fizičkih lica, za Sputnjik navode da ti podaci neće biti javno objavljeni na sajtu NBS-a, već će biti dostupni isključivo nadležnim sudovima, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Poreskoj upravi i izvršiteljima.
„Registar će sadržati podatke o vlasniku računa (ime i prezime, JMBG, adresu prebivališta, odnosno boravišta), podatke o licu ovlašćenog za raspolaganje sredstvima na računu, kao i podatke o računu (broj računa, vrstu računa, datum otvaranja, datum gašenja računa i sl). Jedinstveni registar računa neće sadržati podatke o stanju i promenama na računu“, navodi se u pisanom odgovoru NBS-a Sputnjiku.
Oročena štednja nije izuzeta?
Rad izvršitelja u ovom pogledu do sada je bio prilično otežan, jer nije bilo nimalo jednostavno saznati u kojoj od 30 banaka dužnik ima otvoren račun.
Ukoliko bi te podatke uspeli da saznaju, sredstva sa računa mogla su da budu blokirana isključivo uz sudski nalog.
Od 1. oktobra, banka će na osnovu zaključka izvršilaca automatski blokrati sredstva sa tekućih i štednih računa, odnosno od njih će biti namiren poverilac.
„U nadležnosti banaka je da shodno svojoj poslovnoj politici i ugovorima koje ima sa klijentima odluči da li će štednju razoročiti ili ne“, kaže zamenica predsednice Komore izvršitelja Svetlana Manić i ističe da odluka o tom pitanju nije u nadležnosti izvršitelja.
Precizan odgovor na pitanje da li i oročena štednja, po nalogu izvršitelja, može biti razoročena pre isteka ugovora sa klijentom, nismo uspeli da saznamo, s obzirom da do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovor ni od jedne od više renomiranih banaka koje smo pozvali.
