„Očekujem da ćemo danas razgovarati o nizu izazova sa kojima se susrećemo. Pre nekoliko dana razgovarala sam o situaciji u vezi sa tim sporazumom sa generalnim sekretarom NATO-a. Izuzetno sam zabrinuta, jer smo svi ubeđeni da je taj sporazum važan i da u potpunosti mora da bude implementiran“, rekla je Mogerinijeva.
Prema njenim rečima, ispravna pozicija je da se insistira na potpunom poštovanju Sporazuma, a ne da se istupa iz njega.
„Mi se i dalje nadamo da postoji mesto za jačanje Sporazuma, a ne za njegovo ukidanje. Taj sporazum treba da ostane i da bude sačuvan“, istakla je ona.
Mogerinijeva je dodala da situacija u vezi sa Sporazumom o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa ugrožava evropsku bezbednost.
„Razumem da je jedan od problema Sporazuma taj što u njemu ne postoje mehanizmi za prisiljavanje njegovog potpunog sprovođenja. Ali taj sporazum je veoma važan za Evropu i ukoliko bude raskinut, bezbednost Evrope će biti ugrožena. Mi ne želimo da region ponovo postane mesto borbe drugih sila“, ocenila je Mogerinijeva.
Situacija u vezi sa Sporazumom o likvidaciji raketa
Sporazum o raketama srednjeg i kratkog dometa potpisan je 8. decembra 1987. godine, tokom posete sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova Vašingtonu. Sporazum je prvo obuhvatao klasu raketnog naoružanja dometa od 500 do 1.000 i od 1.000 do 5.500 kilometara, uključujući rakete R-12 i R-14, koje je SSSR 1962. godine razmestio na Kubi, što je izazvalo Karipsku krizu.
U maju 1991. godine Sporazum je bio u potpunosti realizovan. Sovjetski savez je do tada uništio 1.752 balističke i krstareće rakete kopnenog baziranja, a SAD 859 takvih raketa. Dokument ima neograničeni rok. Svaka od strana ima pravo da ga raskine ukoliko predstavi ubedljive dokaze o neophodnosti da istupi iz njega.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio 20. oktobra da Sjedinjene Američke Države nameravaju da istupe iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, jer ga, prema njegovom mišljenju, Moskva ne poštuje. Prema njegovim rečima, Amerika će povećavati svoj nuklearni potencijal sve dok se ostali „ne opamete“, a zatim će Vašington biti spreman da zaustavi taj proces i započne smanjivanje naoružanja. On je objasnio da se ta poruka prvenstveno odnosi na Kinu i Rusiju.
Kremlj je saopštio da će Moskva recipročno reagovati u slučaju da nove američke rakete budu isporučene u Evropu. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, zemlje koje žele da rasporede američko oružje treba da shvate da svoju teritoriju stavljaju pod pretnju mogućeg protivudara. Kako je naglasio predsednik, ova odluka Sjedinjenih Američkih Država ne može da ostane i neće ostati bez odgovora Rusije.
