„NATO nema nameru da raspoređuje nove nuklearne rakete u Evropi. Kao alijansa posvećeni smo bezbednosti i zaštiti svih saveznika. Pozivamo Rusiju da obezbedi poštovanje i da se vrati u konstruktivni dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama o Sporazumu o likvidaciji raketa“, istakao je Stoltenberg.
Istovremeno, Stoltenberg je optužio Rusiju da razvija nove raketne sisteme koji bi potencijalno mogli da nose nuklearno punjenje.
#NATO has no intention to deploy new nuclear missiles in #Europe. As an Alliance we are committed to the safety & security of all Allies. We call on #Russia to ensure compliance & to return to constructive dialogue with the #US. #INFTreaty pic.twitter.com/CKM87nmJ8b
— Oana Lungescu (@NATOpress) November 12, 2018
„Raspoređivanje ruskih raketa predstavlja pretnju Sporazumu. Rusija je tokom mnogo godina razvijala, proizvodila i ispitivala novi sistem: SSC-8 (9M729 prema ruskoj klasifikaciji). Ove rakete su mobilne i teško se prate. One mogu da nose nuklearno punjenje, što snižava prag nuklearnog sukoba“, istakao je on.
„Pozivamo Rusiju da obezbedi usaglašenost (Sporazuma o likvidaciji raketa) i vrati se dijalogu sa Sjedinjenim Američkim Državama“, dodao je on. Prema rečima generalnog sekretara NATO-a, SAD u potpunosti ispunjavaju svoje obaveze u okviru ovog sporazuma.
Sfere uticaja
Osim toga, u svom govoru Stoltenberg je konstatovao da su Rusija i Evropa dužne da odustanu od same teze o sferama uticaja, s obzirom na to da svaka zemlja ima pravo da samostalno donosi odluke.
„Rusija mora da napusti ideju o sferama uticaja. U Rusiji postoji određeno shvatanje da velike države imaju određeno pravo da odlučuju šta mogu da rade njihovi mali susedi. I da budem iskren, ponekad se suočavam sa sličnim argumentima i u Evropi! Ja to ne razumem i ne priznajem“, komentarisao je generalni sekretar NATO-a.
„Ako se slažete s tim, slažete se sa svetskim poretkom u kom velike države odlučuju šta treba da rade male, a mi ne želimo takav svetski poredak. Zašto moramo da tražimo dozvolu Rusije da u NATO primimo Letoniju, Litvaniju i Estoniju? To nema nikakvog smisla, jer su to tri suverene nezavisne države koje žele da se priključe NATO-u“, smatra on.
„Ako Šveđani izjavljuju da ne žele da se pridruže NATO-u, u potpunosti poštujem ovu odluku, osim ako, naravno, ne žele da se pridruže neprijatelju“, u šali je dodao Stoltenberg.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je 20. oktobra da Sjedinjene Američke Države nameravaju da istupe iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa. Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov nazvao je ovu odluku opasnim korakom, a Vašington su takođe kritikovali i u Berlinu i Pekingu. Istovremeno je SAD podržala Velika Britanija, a NATO je saopštio da je za Trampovu odluku odgovorna Rusija koja, prema oceni Alijanse, verovatno narušava Sporazum. Moskva kategorički negira ove optužbe i za narušavanje optužuje Vašington.
Sporazum o raketama srednjeg i kratkog dometa potpisan je 8. decembra 1987. godine, tokom posete sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova Vašingtonu. Sporazum je prvo obuhvatao klasu raketnog naoružanja dometa od 500 do 1.000 i od 1.000 do 5.500 kilometara, uključujući rakete R-12 i R-14, koje je SSSR 1962. godine razmestio na Kubi, što je izazvalo Karipsku krizu.
Modernizacija Bečkog dokumenta
Generalni sekretar NATO-a smatra i da se Rusija ponaša nekonstruktivno kada je u pitanju modernizacija Bečkog dokumenta.
„Svaka zemlja, uključujući i Rusiju, ima pravo da organizuje vojne vežbe, ali nam je potrebna transparentnost i predvidljivost, mehanizmi za komunikaciju, a to se podriva činjenicom da Rusija nije konstruktivna u pogledu modernizacije Bečkog dokumenta“, rekao je Stoltenberg.
On je dodao da Rusija nije pozvala nijednog saveznika NATO-a kako bi oni posmatrali njihove vojne vežbe od vremena završetka Hladnog rata.
NATO je ranije pozvao Rusiju da pomogne u modernizaciji Bečkog dokumenta OEBS-a o merama izgradnje poverenja i bezbednosti. Alijansa predlaže da se obezbedi posmatranje iznenadnih provera borbene gotovosti koje sprovodi Rusija.
Bečki dokument iz 2011. predviđa široku razmenu informacija o vojnim snagama, planiranju odbrane i vojnim budžetima. Zemlje OEBS-a takođe se međusobno informišu o određenim vidovima vojnih aktivnosti, pozivaju posmatrače i vrše inspekcije. Svrha dokumenta je dodatno jačanje poverenja i bezbednosti među zemljama-učesnicama (OEBS uključuje 57 zemalja u Evropi, Aziji i Americi).