Borba počinje „odozdo“: Šta se desi kad Srbi uzmu pravdu u svoje ruke (foto, video)

Smrt 15-godišnje devojčice koja je na kućnoj proslavi uzela drogu ekstazi ujedinila je građane Aranđelovca da krenu u borbu protiv narko-dilera. Oni su napravili spisak prodavaca droge u tom gradu, na kome su i registarske oznake njihovih vozila.

Spisak su predali nadležnima, ali pošto nije bilo odgovora, na društvenih mrežama organizovali su ulični protest pod parolom „Ne okreći glavu, reci ne!“ I tako poslali poruku celoj Srbiji.

Na drugom kraju Srbije građani organizovano već mesecima pokušavaju da odbrane reke Stare planine od izgradnje više od 60 mini-hidrocentrala u zaštićenoj zoni našeg najvećeg parka prirode.

​Oni veruju da je odluka Vrhovnog kasacionog suda, kojom se zabranjuje gradnja hidroelektrane „Pakleštica“ na reci Visočici, samo jedna od njihovih pobeda jer se nastavlja borba za Rakitsku reku.

Ta planinska rečica postala je simbol pobede. Posle okupljanja ljudi iz cele Srbije i sukoba sa privatnim obezbeđenjem koje je angažovao investitor mini-hidroelektrane, Rakitska reka vraćena je u svoje prirodno korito.

Oba slučaja organizovanja naroda sociolog Ratko Božović vidi kao događaje kojima treba pridati veliki značaj. Mnogima je dogorelo do nokata, moraju sami da brane svoj način života i sam život, njegovu vrednost, kaže Božović za Sputnjik. 

„Institucije su često slabašne, nedovoljno edukovane, nedovoljno prisutne, sa malo uvida u ono što se dešava ljudima, a kada ljudi vide šta se dešava sa njihovim porodicama, sa njihovom decom, ambijentom, sa njihovim životom, kažu — moramo braniti cilj svog življenja i sam život i to — odozdo“, kaže Božović.

​On dodaje da ovakve akcije daju pravi smisao demokratiji, jer ona takođe ima smisla samo ako dolazi „odozdo“, ako demokratski impuls dolazi od građana. To je važno u svakom društvu, a posebno u onom koje je anemično, u kome ima i haosa, nasilja i bezakonja, kaže naš sagovornik.

Prirodno je da građani za ono što se dešava optužuju vlast, jer je njena aktivnost ključna za promene, ali ne treba zaboraviti da smo društvo u tranziciji. Strašne stvari su nam se dogodile u poslednje tri decenije, podseća Božović.

„Čovek tranzicije je kao lišće što ga nosi jak vetar od nemila do nedraga u jesenjem danu. On je čovek koji ne odlučuje o svom životu, nema svoju slobodu, nema samoodređenje, nema materijalne pretpostavke, nema podršku institucija. Dakle, čovek tranzicije nije slobodan čovek. Ovo što trenutno rade građani je oslobađanje od položaja zavisnosti, siromaštva, neorganizovanosti“, kaže on.

​Upravo zahvaljujući građanskoj inicijativi usvojen je Tijanin zakon. Nažalost, takođe posle tragične smrti jedne devojčice. Država je konačno, na inicijativu građana, gotovo dvadeset godina posle bombardovanja, odlučila da istraži da li smo otrovani osiromašenim uranijumom.

Da li ovo znači da je osvanulo jutro u kome imamo društveni konsenzus da gradimo državu koja će početi da liči na one u kojima ni termin „divlja gradnja“ više ne postoji? Da li akcije čiji smo svedoci postaju mehanizam koji će biti korektiv? Naš sagovornik kaže da na ove akcije moramo da gledamo kao u svetlo na kraju tunela.

„U ovome vidim prostor, jedno uspravljanje građanina, sada više nije prisutan samo političar, a drugi su u poziciji inferiornosti, pa imamo neravnopravnost sa stanovišta zakona, angažovanja i uticaja na politiku, već konačno imamo ljude koji odozdo, kao građani, čine ono što mogu učiniti da poprave svoj društveni status i ceo društveni ambijent. Kad građani ustanu, onda se tačno zna gde je droga, ko je širi i ko ništa ne čini da to širenje ne bude prisutno u meri u kojoj je prisutno“, kaže ovaj sociolog.

Na kraju razgovora za Sputnjik Božović dodaje da ćemo sada videti koliko su oni koji upravljaju pametni, jer je logično očekivati da vlast maksimalno podrži ovakve akcije, ne samo sredstvima, već svime što je neophodno za takav angažman, jer ljudi često ne mogu sami da ostvare cilj bez pomoći države, institucija i lokalnih zajednica.