Komentarišući razjašnjenje da bi izbori, prema uslovima dokumenta, trebalo da se održavaju po ukrajinskom zakonu, Peskov je odgovorio da tekst sporazuma sadrži i klauzule koje su obavezujuće za Ukrajinu, ali koje nisu realizovane.
„Ako pročitate tačke Minskih sporazuma koje prethode ovome, videćete da je ukrajinska strana trebalo da ispuni mnoge stvari, a nije ih ispunila“, istakao je on.
Žalosna situacija sa realizacijom Minskih sporazuma provocirana je nespremnošću Kijeva da ih ispunjava, dodao je Peskov.
Na pitanje da li ruska strana priznaje glasanje, Peskov je objasnio da treba sačekati da se ovi izbori održe i istakao da je važno ko će biti izabran.
„Svakako će na neki način to imati svoj uticaj, jer, ponavljam, Moskva ima uticaj na rukovodstvo ovih republika, ali ono nije bezgranično, pa je identitet onog ko stane na čelo republika izuzetno važan“, odgovorio je Peskov na pitanje da li Kremlj povezuje neke nade za promenom sa onima koji budu izabrani.
Ranije je nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila da održavanje izbora nije u skladu sa Minskim sporazumima za rešavanje situacije u Donbasu.
Planirano je da se izbori za predsednike i poslanike samoproglašenih narodnih republika Donjecka i Luganska održe 11. novembra. Kijev je već izjavio da ne priznaje izbore. Za mesto predsednika DNR kandiduje se pet osoba, uključujući i v.d. lidera zemlje Denisa Pušilina. Više od 30 predstavnika iz 14 zemalja, između ostalog i iz Evropske unije, doći će u Donbas kao strani posmatrači.
Sukob na jugoistoku Ukrajine traje četiri i po godine. Pitanje rešavanja situacije razmatra kontakt-grupa u Minsku. Usvojena su tri dokumenta koji regulišu korake za deeskalaciju, ali se borbe nastavljaju.
