Retka slika. Lideri četiri moćne države koji su se dosad uglavnom slagali u tome da se ne slažu o bitnim pitanjima međunarodne politike, iz Istanbula su poslali poruku da je njihovo saglasje ipak moguće.
Dogovor na samitu o Siriji, čiji je domaćin bio turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, na kom su učestvovali predsednici Rusije i Francuske, Vladimir Putin i Emanuel Makron, i nemačka kancelarka Angela Merkel, može da bude prava platforma za buduće političko rešenje sirijskog pitanja. Pogotovo što je dobio i podršku Ujedinjenih nacija. Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija (UN) za Siriju Stafan de Mistura ocenio je samit veoma korisnim i konstruktivnim, smatra nekadašnji diplomata Zoran Milivojević.
Za Siriju je, međutim, još važnije što je potvrđeno poštovanje njenog suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta. A to je bitno i za ostatak sveta, jer je praktično poslata poruka da princip međunarodnog prava ipak nije mrtav.
Lideri Turske, Rusije, Francuske i Nemačke su, osim neupitnosti sirijske države i njenog suvereniteta, ukazali da ća rešenje za sirijsku krizu biti isključivo političko i u skladu sa Rezolucijom 2254 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Četvorka se obavezala da će se suprotstaviti svim separatističkim idejama u Siriji koje bi mogle da ugroze nacionalnu bezbednost sirijskih suseda, ali i da će nastaviti borbu protiv svih terorističkih organizacija.
Upućen je i poziv svim stranama u Siriji da se aktivno uključe u sveobuhvatni proces političkog rešavanja krize. Do kraja godine bi u Ženevi trebalo da bude održan prvi sastanak ustavotvorne komisije za Siriju, čije formiranje sledi. Ona treba da sprovede ustavne reforme u Siriji i organizovanje demokratskih i transparentnih izbora na kojima će, uz nadzor UN, učestvovati svi sirijski birači, kako u Siriji tako i u inostranstvu.
„Ovaj sastanak pokazuje da se sirijska kriza u onom vojnom smislu ipak privodi kraju i da je Islamska država doživela poraz u Siriji. Druga stvar je da je režim Bašara el Asada, uz pomoć Rusije, opstao, i da je tačna ocena predsednika Putina da je sada trenutak da se sirijska kriza prevede na političke vode i da se uz mehanizme politike i diplomatije usmeri ka političkom rešenju“, ukazuje Milivojević za Sputnjik.
Uz podsećanje da već duže vreme Turska i Rusija sarađuju kada je u pitanju Sirija i imaju dosta usaglašene stavove, ovaj nekadašnji diplomata za Sputnjik kaže da je u dogovoru u Istanbulu interesantno učešće lidera Nemačke i Francuske, za šta, dodaje on, postoje dva razloga.
Nesporan je interes Evrope da učestvuje u ovom političkom raspletu zbog izbegličke krize s kojom je suočena i koja je podriva. EU želi da spreči novi izbeglički talas, ali i da iskoristi priliku da se na nekom širem globalnom planu, vezano za jednu važnu međunarodnu krizu, ponovo politički afirmiše, napominje Milivojević.
Sagovornik Sputnjika nije zaobišao činjenicu da u dogovoru nisu učestvovale SAD i Iran, strane koje sirijska kriza veoma dotiče.
„Vidljivo je odsustvo Amerike, ali to potvrđuje ono što smo znali od pre šest meseci ili godinu dana, kada se Asadov režim održao i kada su Rusi postigli svoje strateške ciljeve intervenišući u Siriji. Tada se već videlo da je Amerika, praktično, isključena iz procesa i ovaj susret sada to potvrđuje. Na ovaj način su u neku ruku odstranjena dva glavna sukobljena interesa, dva sukobljena partnera koji bi mogli da onemoguće da dođe do nekakvog političkog rešenja iz prostog razloga što bi bili suprotstavljeni jedan drugome“, smatra sagovornik Sputnjika.
Njihov izostanak sa samita je, u stvari, dao šansu ovom političkom dogovoru.
„I to je omogućilo da se Evropljani uključe na jedan aktivan način i da se afirmiše formula koju od početka propagiraju Putin i Erdogan, od njihovog prvog susreta do onog u Sočiju, da se ta politička strategija koju su oni zacrtali za Siriju sprovede u delo“. To znači, objašnjava Milivojević, da se zadovolje interesi Turske vezano za sever Sirije i da se onemogući da Amerikanci nametnu paralelnu sirijsku državu.
„Mislim da je svemu ovome doprineo i problem koji je nastao sa Rijadom zbog slučaja Hašogi, a koji je praktično izbacio Saudijsku Arabiju iz igre, ali i onemogućio Ameriku da na ofanzivniji način bude aktivna i da oteža ovaj proces. Sa duge strane, to je podstaklo da se aktivno uključi Evropa“, ističe on, ocenivši važnim i to što je Evropa pokazala da vodi računa o svojim interesima i da joj sada nije bilo bitno šta Vašington misli o ovom pitanju.
Milivojević, ipak, ne sumnja da će Amerika na neki način, iz drugog plana, biti uključena. Jer, kako kaže, za kompletnu verifikaciju bilo kakvog aranžmana sa Sirijom, ipak je neophodna i neka vrsta njene saglasnosti.
On na kraju ukazuje na dve bitne činjenice. Diplomatija Moskve vezano i za Izrael i za Tursku dala je izuzetno značajne rezultate, a intervencija Rusije na terenu u Siriji bila je ključna da se stvar privede na politički, diplomatski teren, koji je sada na delu.
Posebno, smatra on, treba ukazati na značaj, ne samo po Siriju, što se ipak očuvalo nešto što je na principima međunarodnog prava.
„Očuvala se, ipak, jedna suverena država i očuvao se jedan legitimni režim. Kakva će biti njegova dalja politička sudbina, to je drugo pitanje. Ali se mora od toga početi, od legitimnog režima u Damasku i od legitimne države Sirije kao članice UN i međunarodnog pravnog subjekta“, ističe Milivojević.
On ukazuje da je to od izuzetnog značaja za sve druge u svetu. U prilog tome podsetio je na sudbinu Libije, za koju je danas pitanje da li sa tri vlade i dva suprotstavljena administrativna centra, u Bengaziju i Tripoliju, uopšte funkcioniše kao država.
Zato sagovornik Sputnjika smatra da dogovor četiri lidera u Istanbulu može da bude dobra platforma za buduće političko rešenje koje će definitivno staviti tačku na građanski rat u Siriji započet marta 2011. godine.
„Uspelo je ono što je bio prvi cilj da se onemogući Islamska država, uspelo je i ono što je bio strateški interes same Sirije, da se omogući njen opstanak i da se ne dozvoli otvaranje Pandorine kutije koja bi proizvela totalni haos i ko zna još kakav rat“, zaključio je Milivojević.
