On je dodao da će realizacija sporazuma Rusije i Turske o sirijskom Idlibu omogućiti da se spreči humanitarna kriza.
„Naš cilj je bio da se obezbedi prekid vatre, a imali smo i priliku da razgovaramo o političkom rešenju. Kriza u Siriji postala je međunarodni problem. Astana je postala model za nas, ovde smo nastavili svoje napore i potvrdili naše mišljenje da se sirijski problem ne može rešiti vojnim putem. Svi moraju da se bore za to da se ova tragedija u Siriji završi. Mislim da smo na ovom samitu dali konkretan impuls za to. Pozivam druge zemlje da podrže ove napore“, rekao je Erdogan na konferenciji za novinare nakon samita održanog u Istanbulu.
On je dodao da Turska neće tolerisati prisustvo terorista u Siriji blizu svojih granica.
„Nastavićemo borbu protiv terorizma“, rekao je Erdogan novinarima.
Ovaj multilateralni samit lidera o Siriji dao je impuls za završetak sirijske tragedije, dodao je turski predsednik.
Erdogan i Putin su na samitu obavestili Francusku i Nemačku o realizaciji napora Rusije i Turske za rešavanje situacije u Siriji, istakao je Putin i dodao da očekuje od Turske da što pre obezbedi povlačenje opozicije iz demilitarizovane zone u Idlibu.
Ruski presednik je naveo da Rusija zadržava pravo da pomogne Damasku u likvidaciji terorističke pretnje iz Idliba u slučaju provokacija.
„U slučaju da radikalni elementi budu sprečavali rešavanje ovog zadatka i vršili oružane provokacije iz zone Idlib, Rusija zadržava pravo da pruži efektivnu podršku odlučnim akcijama sirijske vlade za likvidaciju tog uporišta terorističke pretnje“, naglasio je Putin.
„Polazimo od toga da stvaranje demilitarizovane zone, kao i same zone deeskalacije u Idlibu, predstavlja privremenu meru“, dodao je on.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je samit o Siriji u Istanbulu održan u poslovnoj atmosferi i da je urađen ozbiljan posao.
On je naglasio da je usvojena zajednička izjava Rusije, Francuske, Nemačke i Turske o rešavanju situacije u Siriji. Ove države su ujedinjene u tome da je rešavanje krize u Siriji moguće samo političko-diplomatskim sredstvima uz jedinstvo zemlje.
„Svi učesnici sastanka slažu se u glavnoj stvari — dugoročna stabilnost u Siriji može se postići samo političko-diplomatskim sredstvima u potpunoj saglasnosti sa Rezolucijom 2254 Saveta bezbednosti UN i strogog poštovanja principa jedinstva, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Sirije“, naglasio je Putin.
Putin je na samitu o Siriji predložio da se podrži ruska inicijativa za održavanje međunarodne konferencije o rešavanju problema sirijskih izbeglica.
„Predložili smo partnerima da podrže rusku inicijativu o sazivanju međunarodne konferencije o sirijskim izbeglicama. Shvatamo šta je s tim povezano, shvatamo probleme, ali ako ne budemo radili zajedno, nećemo dobiti rezultat“, istakao je ruski predsednik.
Prema njegovim rečima, strane su zaključile da treba razmotriti sam koncept „humanitarne pomoći“ i „pritom imati na umu isporuke medicinske opreme, lekova, obnove infrastrukture i vodosnabdevanja“.
On je dodao da je neophodno da se pokrene rad Ustavnog odbora Sirije i da je došlo vreme za reforme u ovoj oblasti.
„Potrebno je da se obezbedi pokretanje aktivnosti Ustavnog odbora koji je osmišljen da razmatra temeljna pitanja budućeg državnog sistema Sirije“, rekao je Putin.
„Treba uzimati u obzir i odluke usvojene na kongresu o sirijskom nacionalnom dijalogu u Sočiju. Takav odbor nesumnjivo bi trebalo da priznaju kao legitiman sve sirijske strane“, zaključio je ruski lider.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je govoreći na zajedničkoj konferenciji za medije rekla da zajednička izjava samita o Siriji pokazuje da njeni učesnici imaju zajedničke ciljeve.
„Činjenica da smo uspeli da se dogovorimo o zajedničkoj izjavi o važnim pitanjima pokazuje da postoji zajednička volja za rešavanje problema“, istakla je Merkelova.
Nemačka kancelarka je istakla da su se lideri Nemačke, Francuske, Rusije i Turske obavezali da će dugoročno održavati primirje u Idlibu.
„Postoji obaveza da se učini sve kako bi se sprečile dalje humanitarne katastrofe. Dobra vest je da su Turska i Rusija 17. septembra uspele da usaglase rad na primirju u Idlibu. Danas smo se obavezali da učinimo sve kako bi ono postalo čvrsto i dugoročno primirje“, konstatovala je ona.
Francuski predsednik naveo je da je centralni deo rasprave bio posvećen situaciji u Idlibu.
„Jasno smo izjavili: vojna ofanziva režima i njegovih pristalica će dovesti do neprihvatljivih posledica u pitanjima bezbednosti i humanitarne situacije“, istakao je Makron.
„Zajednički prioritet u Siriji je borba protiv terorizma, ona će se nastaviti u skladu sa poštovanjem humanitarnog prava“, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron.
„Naš zajednički prioritet je borba protiv terorizma. Ova borba se nastavlja i danas. Nikako ne treba da izgubimo iz vida činjenicu da je ovo naš prvi vojni i politički prioritet“, naglasio je Makron.
On je napomenuo da je ovo „prvi rat u Siriji protiv terorista koji napadaju naše zemlje i dovode do smrtonosnih terorističkih napada“.
Francuska smatra da bi ustavni odbor Sirije trebalo formirati do kraja godine, izjavio je francuski lider.
„Deset meseci nakon sastanka u Sočiju, ustavni odbor još uvek nije započeo sa radom. Zato bismo hteli da bez odlaganja potvrdimo želju da se očekivani spisak finalizuje do kraja godine i da će se sastanak održati“, objasnio je Makron.
Pariz računa na sporazum koji su zaključile Rusija i Turska za uspostavljanje trajnog primirja u regionu Idliba, naveo je Makron.
„Rusija i Turska su pre nekoliko nedelja zaključile sporazum koji se mora u potpunosti realizovati. Danas su nam data uveravanja o ovom pitanju. U našoj zajedničkoj izjavi izrazili smo želju za uspostavljanjem održivog režima prekida vatre u regionu Idliba“, konstatovao je francuski predsednik.
„Svi ćemo pažljivo pratiti da se obaveze ispunjavaju i da je primirje stabilno i trajno“, dodao je on.
Lideri Nemačke, Rusije, Turske i Francuske, Angela Merkel, Vladimir Putin, Redžep Tajip Erdogan i Emanuel Makron, održali su zajedničku konferenciju za medije nakon samita o Siriji u Turskoj.
Građanski sukob u Siriji traje od 2011. godine. 2014. godine počela je vojna intervencija Sjedinjenih Američkih Država i njenih saveznika koji svoje operacije protiv DAEŠ-a u regionu sprovode bez poziva Damaska i odobrenja Ujedinjenih nacija. Vašington podržava tzv. umerenu opoziciju i zalaže se za smenu vlasti u Siriji. Rusija, sa svoje strane, na poziv lidera države Bašara Asada, od 2015. godine sprovodi vojnu operaciju u bliskoj saradnji sa vladinim trupama. Moskva je 2017. objavila o porazu DAEŠ-a i početku povlačenja svojih jedinica sa teritorije Sirije.
Predsednici Rusije i Turske, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan su se 17. septembra u Sočiju dogovorili da se do 15. oktobra stvori demilitarizovana zona duž linije razgraničenja oružane opozicije i vladinih snaga u sirijskoj provinciji Idlibu, a ministri odbrane dveju zemalja su potpisali memorandum o stabilizaciji situacije u zoni deeskalacije u Idlibu. Demilitarizovanu zonu će kontrolisati mobilne patrole turskih snaga i jedinica vojne policije Rusije.
