„Želimo da ponovimo, međutim, da Vlada nije videla dokaze da su strani akteri, uključujući i Rusiju, uspešno koristili dezinformacije kako bi uticali na britanske demokratske procese. Ali nismo zadovoljni i Vlada aktivno sarađuje sa partnerima u razvoju dugotrajne politike za rešavanje ovog pitanja“, navodi se u izjavi kabineta.
Ova izjava predstavlja zvaničan odgovor na izveštaj „Lažne vesti“ Odbora Donjeg doma britanskog parlamenta za digitalne informacije, kulturu, medije i sport.
Odbor je u svom izveštaju naveo da je u novembru 2017. britanska premijerka Tereza Mej optužila Rusiju za „kontinuiranu kampanju sajber-špijunaže i remećenje“, uključujući i mešanje u izbore.
„Međutim, postoji neusklađenost između zabrinutosti koju je izrazila vlada u pogledu stranog mešanja u izbore i nespremnosti kompanija koje rade u oblasti informacionih tehnologija da prepoznaju problem. Računamo da će se ovaj problem rešiti, a akcioni plan biti predstavljen u ’beloj knjizi‘“, navodi se u dokumentu.
Vlada je odgovarajući na ovu preporuku saopštila da se ne slaže sa njom u potpunosti.
Mejova je u novembru 2017. optužila Rusiju za objavljivanje lažnih vesti i obrađenih fotografija kako bi „posejala razdor“ na Zapadu i „podrivala“ demokratske institucije. Mešanje u izbore uključivalo je i hakerske napade na ministarstvo odbrane Danske i Bundestag. Odbor je u svom izveštaju naveo da je Rusija objavila najmanje 38 „lažnih dezinformacionih priča“ vezanih za trovanje bivšeg ruskog dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije u britanskom Solsberiju, za koje britanska vlada smatra da je odgovorna Moskva.
Reakcija parlamentaraca
Odbor Doma komuna nije bio zadovoljan odgovorom vlade na svoj izveštaj.
„Odgovor vlade na naš izveštaj o dezinformaciji i lažnim vestima razočarava i predstavlja propuštenu priliku. Vlada koristi druge tekuće istrage kako bi dalje odložila hitne izjave vezane za distribuciju preko društvenih mreža zlonamernog i sadržaja koji dovode u zabludu“, navodi se u saopštenju predsedavajućeg odbora Demijana Kolinsa.
U saopštenju se navodi da je od 42 predložene preporuke vlada prihvatila samo tri, četiri je odbacila, a devet nije komentarisala. Tako vlada nije reagovala na poziv parlamentaraca da se pozovu na odgovornost IT kompanije i nije izrazila nikakvo mišljenje u vezi sa odbijanjem osnivača Fejsbuka Marka Zakerberga da govori pred odborom.
Kabinet je odbio predlog za uvođenje naknade za IT kompanije i promeni pravila vođenja političkih kampanja, a takođe ništa nije rekla o ideji revizije tržišta oglašavanja na društvenim mrežama.
