Kako prenosi list „Indipendent“, iako Finska, sa ukupnom populacijom od oko 5,5 miliona stanovnika, ne predstavlja važnog geopolitičkog igrača na međunarodnoj političkoj areni, ta zemlja je ušla u žižu javnosti nakon što je u Helsinkiju održan istorijski susret dvojice lidera — Donalda Trampa i Vladimira Putina.
Pored toga, Helsinki je takođe postao i štab Evropskog centra za borbu protiv hibridnih pretnji, koji podržava NATO, sa zadatkom da se prvenstveno bavi izradom strategija za sajber-odbranu, dok ga u najvećoj meri finansiraju Amerika, zatim Velika Britanija i Francuska, kao i skandinavske zemlje.
„Pojavila se potreba da se stvori šira koalicija zemalja koje dele iste vrednosti, a to su pre svega SAD, Velika Britanija i ostale države Evropske unije, dok ostale zemlje poput Rusije, Kine i Irana ne dele te vrednosti“, ocenio je Hakanen. Kako tvrdi, zahvaljujući već postojećim propisima o zaštiti podataka u Evropi, postoji već dobar sistem koji bi mogao da posluži kao osnov za ovu koaliciju, ali da bi sve funkcionisalo potrebno je da se toj inicijativi pridruže i SAD.
Johan Bekman, finski politikolog, tvrdi da specijalne službe Velike Britanije i SAD odavno rade na stvaranju obaveštajne koalicije protiv Rusije, a u tom cilju već se stvaraju novi centri u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Finskoj, koje nazivaju upravo centrima za borbu protiv hibridnih opasnosti.
Hibridna opasnost, kako objašnjava, moderni je termin koji je zapravo samo izgovor za stvaranje novih obaveštajnih centara protiv Rusije, što je i bio povod za otvaranje centra u Finskoj, pre otprilike godinu dana. Tada je čak usvojen i specijalni zakon u kom stoji da finske vlasti nemaju pravo da se mešaju u rad ovog centra.
„A zašto baš Finska? Za američke i britanske obaveštajne i specijalne službe, ta zemlja je interesantna jer je veoma blizu Rusije, a Amerikanci upravo zato sa Finskom i drugim nordijskim državama razvijaju veoma bliske odnose i jačaju saradnju. Upravo sa teritorije Finske SAD i Britanija mogle bi da sprovode različite obaveštajne operacije“, obrazlaže on.
Bekman ističe i da se ovde radi o pokušaju spuštanja nove gvozdene zavese, i u to upravo u informaciono-psihološko-obaveštajnoj sferi — sve se to radi kako bi se prikupljale informacije u smislu antiruskih provokacija, propagande i različitih specijalnih operacija, u tom smislu i antiterorističkog karaktera.
„Videli ste šta se desilo u Donbasu, mislim na ubistvo Zaharčenka, to je tipičan i, nažalost, tragičan primer toga na šta su sve spremni. Kao, uostalom, i tragedija sa ’boingom‘, baš kao i slučaj sa trovanjem Skripaljevih. Kako bi delovale protiv Rusije i provocirale različite reakcije protiv Moskve, američke i britanske službe su spremne na mnogo toga“, ocenjuje on.
Evgenije Benj, rukovodilac Moskovskog politikološkog kluba, tvrdi da su u savremenoj geopolitici mitovi i realnost još vrlo tesno isprepleteni — mitovi su i dalje živi i često igraju značajniju ulogu od realnosti, dok je pojam hibridnog rata sveprisutan po medijima i internetu, a posebno od 2014. godine, otkako se Krim pripojio Rusiji, odnosno otkako su se stavovi Rusije i Zapada udaljili.
On, međutim, nije saglasan sa Bekmanom kada je u pitanju ponovno spuštanje „gvozdene zavese“, jer, kako objašnjava, svet se za ovih 50 godina drastično promenio, ljudi sa svih strana sveta su povezani internetom, a jako je teško jednom građaninu Amerike zabraniti da otvori profil na ruskoj društvenoj mreži, baš kao što je i običnom Rusu teško zabraniti da otvori profil na, recimo, Fejsbuku.
Inače, finski ministar se u svom govoru dotakao i pitanja glasanja na izborima elektronskim putem, rekavši da bi, iako bi takva inicijativa naizgled trebalo da doprinese demokratizaciji društva i omogućavanju većih prava birača, takav izborni sistem zapravo oslabio bezbednost i uticao na smanjenje poverenja javnosti.
„Susreli smo se sa novim fenomenom — postoji istraživanje koje govori o tome da svega 20 odsto milenijalaca smatra demokratiju najbolji državnim uređenjem, te da će se sa godinama koje dolaze ta brojka dodatno smanjivati. Samim tim, glavna stvar u budućnosti nije da se izborimo s ekonomskim problemima sa kojima se suočavamo, već da odbranimo demokratiju“, zaključuje Hakanen.
