Kako je za Sputnjik objasnio, upravo je ruska intervencija sprečila pad legitimne vlasti u Damasku, koja se u tom trenutku nalazila u teškoj poziciji.
„Međutim, tada nije bila reč samo o padu jednog čoveka, već o onome što bi usledilo da je zaista došlo do sloma Asadovog režima. Naime, tada bi došlo do jednog mračnog ciklusa osvete prema alavitima, hrišćanima, svima onima koji su podržavali taj režim i koji bi verovatno poprimio razmere genocida. To je nešto što je Rusija zaista uspela da spreči“, napominje Starović.
Moskva je takođe, dodaje Starović, kada je reč o situaciji vezanoj za Ukrajinu, uspela da odbaci taj konflikt daleko od svojih granica, ali i da pritom pokaže svoje kapacitete i vojnu silu u Siriji. Konačno, uspela je da u isto vreme odbaci i borbu protiv islamističkog, džihadističkog terorizma sa kojim je, nažalost, imala problem i unutar svojih granica.
Rusija je, kako navodi, postigla i jedan veliki diplomatski cilj, koji možda tada uopšte nije ni imala u planu.
„Nesumnjivo je da se zaista nametnula kao ona sila, možemo reći čak i kao sila-arbitar na području Bliskog istoka, bez koje nijednu krupno političko pitanje ne može da se reši. U tom smislu je Ruska Federacija zauzela poziciju koju su decenijama imale Sjedinjene Američke Države, a koju su, na njihovu žalost, izgubile. Zato mislim da Moskvi više nije u interesu da se dugoročno zadržava u Siriji, sa velikim vojnim efektivima i velikim diplomatskim angažmanom, jer tako nešto košta, i u novcu i na druge načine“, ukazuje Starović i dodaje da bi Rusija najviše volela da dođe do nekakvog dezangažmana na tom području, uz, naravno, zadržavanje političkog uticaja koji je zaslužila.
Komentarišući ocenu predsednika Putina da je Rusija u Siriji ispunila svoje ciljeve, Slobodan Janković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu za Sputnjik kaže da je situacija u toj zemlji stabilizovana u smislu da sada ne postoje snage koje bi delovale, a da nemaju direktnu potporu ili neku vrstu saradnje ili sa Ruskom Federacijom, ili sa SAD, ili sa Turskom.
On smatra da Putinova poruka zapravo gađa dve mete.
„Jedna je diplomatija i pozicioniranje Rusije na Bliskom istoku i generalno u međunarodnim odnosima, gde Rusija stalno želi da se stvari rešavaju u okvirima Ujedinjenih nacija. To je konstanta u ruskoj politici još od Andreja Primakova. Sa druge strane, verujem da Rusija želi da se malo šire angažuje na Bliskom istoku, između ostalog i u Libiji, gde podržava generala Haftara i za to želi da ima malo slobodnije ruke. Ovo je takođe i jedna diplomatska poruka Izraelu da više nema nikakvo opravdanje da se meša u Siriji i da bombarduje i napada tamošnje ciljeve, pozivajući se na borbu protiv nekih terorista, kada je jasno da su u Siriji meta bili Iranci i Hezbolah“, smatra Janković i dodaje da je prva etapa te poruke Izraelu bila isporuka sistema S-300 Damasku.
Nemanja Starović je uveren da je političko rešenje za Siriju konačno na vidiku jer su regionalne sile preuzele stvar u svoje ruke. Ključan momenat, kako kaže, bio je uspostavljanje takozvanog formata iz Astane, u kojem učestvuju Turska, Iran i Ruska Federacija, tri sile koje zaista imaju realan uticaj na terenu.
„Naravno, iz tog formata su isključene SAD, koje zbog toga mogu biti nezadovoljne i mogu pokušati da prave određene probleme, ali one trenutno nemaju kapacitet da na teritoriji Sirije zaustave procese koji su pokrenuti u formatu iz Astane. Verujem da je moguće političko rešenje koje će biti u interesu režima u Damasku, iza kojeg stoji Ruska Federacija, koje će zadovoljiti određene interese Irana ali i uvažiti legitimne bezbednosne strahove koje Turska ima. Dakle, rešenje koje neće podrazumevati formiranje nekakve kurdske paradržave na severu Sirije, što za Ankaru predstavlja najveću opasnost“, ocenjuje Starović i dodaje da ne veruje da postoji planetarna sila koja može da spreči implementaciju jednog takvog rešenja.
Prema rečima Slobodana Jankovića, sirijska vlada želi da stvori institucionalni okvir koji bi u budućnosti mogao da funkcioniše u celoj Siriji.
„Pitanje je, međutim, da li će tu zaista doći ljudi koji predstavljaju one Kurde što kontrolišu od petine do četvrtine teritorije Sirije i koji sarađuju sa SAD, odnosno da li će doći baš njihovi predstavnici ili neki drugi Kurdi koji žive u Damasku, Latakiji ili Homsu i reći da oni predstavljaju Kurde odande. U svakom slučaju, Sirija će ići na to da stvori sve institucije i da obnovi rad države kao da je celovita i sređena, ne bi li jednog dana, ako dođe do oslobođenja i povratka kontrole nad celom teritorijom, zaista sve to funkcionisalo kako treba“, ukazuje Janković.
Upitan da li je realno očekivati da sve međunarodne trupe napuste Siriju nakon pobede terorizma, Nemanja Starović kaže da je to plemeniti cilj, ali sumnja da je do kraja ostvariv.
„Ne verujem da je ikome u interesu da u decenijama koje su pred nama ostvaruje veliki vojni angažman koji i te kako košta u svakom smislu. Međutim, ja bih to posmatrao iz prizme upravo uloge Ruske Federacije kao sile arbitra koji pokušava da izbalansira interese drugih, često suprotstavljenih igrača, i koja će nastojati da dođe do sveopšteg vojnog dezangažmana na toj teritoriji. Međutim, mislim da u ovom trenutku nije realno očekivati da će bilo koja od strana koja trenutno ima svoju vojsku u Siriji, dakle Iran, Turska, pa i sama Rusija, u potpunosti ukloniti svoje snage iz Sirije“, zaključuje Starović za Sputnjik.
