S-300 PM-2 sistemi su opremljeni modernizovanim radarom, poboljšanom stanicom za osvetljenje i navođenje i mobilnim komandnim punktom. Takođe su unapređeni lanseri, tako da S-300 PM-2 može da koristi moderniju i moćniju municiju za razliku od konvencionalnih S-300 sistema, i za razliku od njih modernizovani sistemi mogu da se bore protiv taktičkih balističkih raketa srednjeg dometa, a imaju i mogućnost da eliminišu vazdušne mete na udaljenosti do 250 kilometara. Osim toga, sistemi ima povišenu otpornost na smetnje, što im omogućava da deluju u uslovima radio-elektronske borbe.
Prema navodima izvora, informacije da će protivvazdušne raketne sisteme isporučene Siriji kontrolisati Iranci nemaju osnovu, jer su samo ruski stručnjaci upoznati sa tom vrstom naoružanja. Iranska vojska nikad nije radila sa takvim sistemima, jer je Iranu isporučena izvozna varijanta sistema S-300 PMU-2, koja ima uprošćenu šemu i jednostavnije upravljanje u poređenju sa ruskom modifikacijom.
Izvor napominje da sistem automatskog upravljanja izvozne verzije sistema PMU-2 ne dozvoljava interakciju sa ruskim sistemima odbrane, koji su takođe isporučeni Siriji.
U oktobru su izvori u američkim i izraelskim obaveštajnim službama saopštili da će iranska vojska upravljati sistemima koji su isporučeni Siriji. Ti izvori tvrde da je Rusija prvobitno planirala da kontrolu nad sistemima poveri stručnjacima iz Irana, zbog čega je Siriji isporučila modifikaciju sistema S-300 PMU-2, koja je pandan sistemu isporučenom Iranu 2016. godine.