Skot je učestvovao na panelu „Balkan 360: procena nemačkog i američkog angažmana na Zapadnom Balkanu“ u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma, čiji je Tanjug medijski partner, a na kojem je govorio i nemački ambasador Tomas Šib.
„SAD su poslednje dve decenije konzistentne, od pada Miloševića, insistirajući u regionu na pomirenju, i to da se države pomire sa svojom istorijom, ali i sa svojim susedima i da krenu dalje u građenje budućnosti sa jakim privrednim rastom i jakom demokratijom koja bi bila zasnovana na vladavini prava i ojačana slobodom medija“, objasnio je američki ambasador.
Ključni element toga, lajtmotiv procesa reformi jeste pridruživanje EU, prenosi Tanjug.
SAD su, rekao je, pomagale region i na rečima i na delima.
„U poslednjih 17 godina samo Srbiji smo dali pomoć od milijardu dolara i to pre svega kao podrška tim pravcima razvoja“, naglasio je Skot.
Dodao je da se nijedan korak u reformama ne može nametnuti spolja, već da treba da ih prihvate i sprovedu lideri, ali da ih prihvate i građani koji to treba da žele više nego neko spolja.
Kako je kazao, ima zastoja u tom procesu jer su to sve teška pitanja i zahtevaju više hrabrosti i opredeljenosti lidera, ali i građana da to podrže.
„Ipak, ja sam optimističan kad je reč o tome kuda region ide“, poručio je Skot.
Skot je dodao da su SAD oduvek bile „fan“ proširenja EU, pa i na ovaj region, jer je EU najmoćnija sila za sprovođenje mirne tranzicije.
„Neke frustracije koje postoje ovde u Srbiji, ali i u drugim zemljama regiona, odnose se na to da je proces previše dug, komplikovan, da su zahtevi veći nego što su bili prema drugim zemljama“, rekao je američki ambasador.
On je istakao da se u tom procesu ispunjavanja zahteva iz Akija (Aki kominiter) društvo menja na bolje i to važi i za Srbiju.
„EU perspektiva postoji, Unija ju je potvrdila, ali potrebni su koraci napred, a Izveštaj Evropske komisije pokazao je gde taj progres treba da bude napravljen“, dodao je on.
Skot je na pitanje da li SAD podržavaju ideju o razgraničenju, za razliku od Nemačke, i da li vide rizike u tome od otvaranja Pandorine kutije, odgovorio da su SAD za svaki sporazum između Beograda i Prištine — sveobuhvatan, koji može da bude primenjen i za koje lideri veruju da bi mogli da dobiju podršku naroda.
„Mi kažemo: ’Dajemo vam prostor, a na vama je da razradite to‘. Ne crtamo crvene linije — ovo može, ovo ne, ali smo jasno rekli obema stranama da od SAD nema blanko čeka. Želimo da vidimo šta mogu da postignu i da li to možemo da podržimo“, pojasnio je on.
Status kvo takođe ima rizike, ne samo kao zamrznuti konflikt, već i zbog intencija koje bi vodile nestabilnosti u regionu, dodao je Skot.
„Razumem one koji govore o Pandorinoj kutiji, ali sada nije 1999 godina. Čekamo da predlože sporazum, ali teško bi bilo zamisliti da, ako bi postigli dogovor sa kojim mogu da žive, mi kažemo da je to neprihvatljivo“, kaže Skot.
