Od početka godine cena nafte je rasla stopom od 50 procenata, a od momenta kada je Amerika jednostrano izašla iz nuklearnog sporazuma pet svetskih sila sa Iranom — 20 procenata.
U emisiji „Energija Sputnjika“, gost Jelice Putniković, Nebojša Ćulum, član Izvršnog odbora strukovnog udruženja Srpske naftno-gasne asocijacije i stručni saradnik Nacionalnog komiteta Srbije, predvideo je burnu jesen na tržištu sirove nafte.
„U narednih mesec dana ćemo praktično biti svedoci velikih turbulencija na tržištu nafte. Prosto ne možemo da znamo koje zemlje će zaista da se odazovu američkom pozivu na sankcije. Vidimo da Japan praktično odustaje od sankcija Iranu, što znači da možemo da očekujemo nove sankcije, ali ovog puta prema Japanu“.
Zemlje Evropske unije koje su imale velike investicije u Iranu nisu rade da prihvate uvođenje ultimativnih sankcija. Zbog toga može da se dogodi da neke od njih slede primer Japana. Ćulum kaže da te države već traže različite modalitete kako da se prevaziđe situacija putem određenih klirinških trgovačkih modela.
Ćulum objašnjava da su proizvođači nafte iz škriljaca postali konkurentni i sa nižom cenom nafte, jer su uspeli da optimizuju svoje troškove i da ih spuste na najniži mogući nivo. Po njegovim rečima, bez obzira na to, visoka cena nafte odgovara, kako Amerikancima, tako i njihovim konkurentima, ali ako se tako nastavi, to može dovesti do situacije koju niko ne želi.
„Ruski ministar energetike Aleksandar Novak je rekao da, po njegovoj pretpostavci, u sadašnjoj ceni od 85-86 dolara, nekoliko dolara predstavlja rizik kupovine. To jest, isključivo se odnosi na sadašnju nestabilnu situaciju. Dakle, sadašnja cena nafte nije bazirana na tradicionalnim drajverima kao što su ponuda, potražnja, kurs dolara prema drugim valutama, nego se cena formira na osnovu izjava, u ovom slučaju američkog predsednika. Takav skok cena nafte koji nije baziran na potrebama privrede vrlo lako može da okrene smer u suprotnom pravcu.“
Gost Sputnjika je siguran da veliki proizvođači, kao što je Rusija, neće ishitreno reagovati otvaranjem novih bušotina i pokušavajući da popune eventualne rupe na tržištu koje bi se pojavile kada, zbog sankcija, nestane iranske nafte na tržištu.
„Neki izveštaji, kao što su izveštaji Međunarodne agencije za energetiku, OPEK-a i tako dalje, govore da će ipak i u 2019. postojati blag pad u potražnji, koja je u avgustu doživela magičnu cifru od 100 miliona barela dnevno. Čovečanstvo je prešlo tu zamišljenu granicu. Očekivati te brze reakcije na potrebe tržišta, može da se obije o glavu zemljama proizvođačima i čini mi se da bi oni trebalo da pokažu taktičnost i da puste tržište da traži više nego što traži u sadašnjem momentu.“
Raspetljavanju zamršene situacije ne doprinose ni političari koji se utrkuju neodmerenim i samoreklamerskim izjavama. Hvalisanje američkih političara kako je Amerika počela da dominira na svetskom naftnom tržištu nema mnogo veze sa realnošću, jer je za preuzimanje dominacije u tom sektoru potrebno vreme. Ćulum podseća da je istorija Amerike kao izvoznika nafte stara svega dve godine i navodi statističke podatke koji je stavljaju u istu ravan sa Rusijom ili Saudijskom Arabijom, a nikako ispred.
„Potencijal Amerike ne možemo još da sagledamo i moramo da se oslanjamo na informacije koje se plasiraju iz SAD. Statistički podaci kažu da je njihova proizvodnja trenutno na 10-11 miliona barela, što znači da su praktično u istoj ravni sa Rusijom i sa Saudijskom Arabijom i da njihov potencijal za eksploataciju ide do 14, a u optimističkim izjavama do 16 miliona barela dnevno. Da bi se to razvilo, neophodno je da budu zadovoljna dva faktora ili preduslova, a to su da postoje kapaciteti za proširenje i drugi da postoje mogućnost za investiranje u taj sektor. Amerika ovaj drugi preduslov može da ispuni, a što se tiče kapaciteta, to ćemo isključivo opservacijom u narednom periodu moći da zaključimo šta je prava istina.
Prestolonaslednik Saudijske Arabije je izjavio da će Rusija za manje od dvadeset godina nestati sa tržišta nafte, a iz Rusije je stigao odgovor da će naprotiv, proizvodnja i izvoz sirove nafte rasti. Ćulum kaže da ne shvata zašto su ruski zvaničnici uopšte komentarisali takve tvrdnje, jer cifre, kako on kaže, govore suprotno.
„Rusija se nalazi na osmom mestu sa potvrđenim rezervama od 80 milijardi barela. Mislim da će Rusija još jako dugo biti izvoznik sirove nafte. Po dugoročnim prognozama, odnosno izveštajima relevantnih energetskih institucija, Nacionalne agencija za energetiku, malopre pomenutog OPEK-a i drugih istraživača, do 2100. godine se ne očekuje da će ruska proizvodnja pasti ispod 10 miliona barela.“
Iran se po rezervama nafte nalazi na četvrtom mestu na svetu, a njihove potvrđene rezerve sirove nafte su duplo veće nego ruske. S obzirom na to da mnoge ruske i kineske naftne kompanije imaju učešće u naftnim poljima u Iranu, Ćulum smatra da razlozi za uvođenje sankcija nisu najjasniji. Kao jedan od mogućih razloga navodi potrebu da se izbaci proizvođač koji participira sa dva-tri posto na svetskom tržištu i da se na taj način podigne cena nafte zbog američkih proizvođača gasa iz gasnih škriljaca. Takođe, on podseća na političke uticaje na lokalu, šiitsko-sunitske uticaje Saudijske Arabije, koja je verni saveznik Amerike.
Ekonomski problemi Venecuele se odražavaju na ukupnu svetsku potražnju za naftom, a Ćulum kaže da Japan i Indija, koji su veliki kupci, pokušavaju da spreče da Iran doživi sudbinu te države.
„Treba imati na umu da jedan od najvećih projekata koji je trenutno aktuelan u svetu, kineski projekat Put svile prolazi kroz Iran. Kina ima ozbiljne investicije u tom koridoru, tako da i Kina i Rusija nisu zainteresovane da ga puste niz vodu. Biće mnogo teže postupiti na isti način sa Iranom kao što su sa Venecuelom, koja je izolovana i glavno tržište su joj bile SAD.“
Neizvesno je da li će cena nafte premašiti 100 dolara po barelu, zbog situacije koja se menja iz dana u dan i naš gost kaže da je to nemoguće predvideti.
„Mogu da predvidim da će turbulencija trajati do početka novembra, tj. do stupanja na snagu sankcija Iranu, a da ćemo u narednim mesecima nakon toga ipak doći u neku stabilniju situaciju i da ćemo se vratiti u osnovnim i prirodnim pokretačima formiranja cena, a to su isključivo ponuda i potražnja.“
