Period koji se uslovno može nazvati „odlaskom“ ili „odsustvom“ Rusije sa afričkog tla trajao je više od 10 godina, s kraja osamdesetih do početka dvehiljaditih. Međutim, Rusija je 2000. godine napravila novi koncept afričke politike, koji je proizašao iz činjenice da prevazilaženje unipolarnog svetskog poretka zahteva obnavljanje snažnih političkih i ekonomskih veza Rusije sa zemljama Afrike.
U poslednjih 15 godina Kina i SAD su ojačali svoj uticaj na Crnom kontinentu, ali nakon što se Rusija „probudila“ i mnoge ruske privatne i državne kompanije su počele aktivnije da rade u tom delu sveta. U velikoj meri, njihov interes je bio povezan sa razvojem različitih vrsta mineralnih resursa, posebno one vrste strateških sirovina koje su, nakon raspada SSSR-a, bile deficitne u ruskoj industriji. To su mangan, uran, hrom i rude titanijuma, kao i boksit. Takođe, Rusiji su interesantne i afričke rezerve nafte i gasa.
„Poseta Lavrova svedoči o sve većoj pažnji ruske elite prema odnosima sa afričkim kontinentom. Afrika i njen uticaj u svetu rastu: ona se brzo razvija, sve više se integriše u svetsku ekonomiju i politiku i zahteva da bude više zastupljena u svetskim institucijama“, kaže za Sputnjik Evgenije Korendjasov, šef Centra za proučavanje rusko-afričkih odnosa i spoljne politike zemalja Afrike Instituta za Afriku Ruske akademije nauka.
Ekspert ističe da se trenutno među najuticajnijim državama vodi nova runda borbe za Afriku.
„Vodi se borba za uticaj na tom kontinentu. Međutim, Afrika se okrenula razvoju odnosa sa azijskim zemljama, i upravo oni čine više od trećine ekonomskih veza na afričkom kontinentu. Rusija ima velike interese i velike mogućnosti da proširi svoje prisustvo. Tokom protekle dve decenije preduzeti su mnogi važni koraci — procenjuje se da obim investicija ruskih vodećih kompanija iznosi oko 20 milijardi dolara. Ukupna trgovinska razmena sa svim afričkim zemljama je prilično niska i iznosi oko 12-14 milijardi dolara, ali sve najveće ruske kompanije su tamo prisutne: i ’Severstalj‘, i ’Gasprom‘, i ’Alrosa‘ i ’Lukoil‘, i to nam mnogo toga donosi. Na primer, 60 odsto boksita, koji je nama potreban, dobijamo upravo iz Afrike“, navodi Korendjasov.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, tokom radne posete Africi, posetiće Angolu, Namibiju, Mozambik, Zimbabve i Etiopiju, gde će se sastati sa najvišim rukovodstvom tih zemalja, sa kojim će razmotriti međunarodnu i regionalnu situaciju, kao i bilateralnu saradnju.
Glavne teme razgovora biće regionalni konflikti, situacija na Bliskom istoku, posebno u Siriji, situacija na Korejskom poluostrvu i reforma Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN), kao i trgovinsko-ekonomska saradnja tih afričkih zemalja sa Rusijom.
Rusija ima dobru političku saradnju sa tih pet afričkih zemalja, ali planira da ojača i ekonomsku saradnju.
Konkretno, trgovinska razmena Rusije sa zemljama Afrike, južno od Sahare, prošle godine je iznosila 3,6 milijardi dolara, dok je 2016. bila 3,3 milijarde, a 2015. — 2,2 milijarde dolara.
Danas su ruske kompanije u tim zemljama prisutne u oblasti geoloških istraživanja i eksploataciji ruda, a takođe u energetskom, naftnom i gasnom sektoru. Bave se istraživanjem i razvijanjem naftnih i gasnih oblasti, prodajom naftnih derivata, učestvuju u nacionalnim programima gasifikacije i stvaranju skladišta gasa, obavljaju tehničko održavanje hidroelektrana i rade na projektima izgradnje nuklearne elektrane i centara za nuklearne nauke i tehnologije. Takođe, razvija se i saradnja u sferi visokih tehnologija.
Postoje perspektive za saradnju i u drugim oblastima — transportu, industriji i poljoprivredi.
Produbljuju se i humanitarne veze, posebno sa Zambijom, Kongom, Tanzanijom i Etiopijom, gde uspešno rade ruski centri za nauku i kulturu, a takođe postoji i saradnja u tradicionalnim sferama, kao što je priprema i obuka nacionalnih kadrova.
Svake godine, Vlada Rusije iz budžeta izdvaja sredstva za stipendiranje studenata iz Afrike na ruskim univerzitetima. Samo prošle godine stipendiju je dobilo više od 1.800 afričkih studenata. Trenutno u Rusiji studira 15 hiljada Afrikanaca.
„Afričke zemlje, južno od Sahare, su važan partner Rusije u pogledu trgovine oružjem. Primera radi, trećina oružja koje te zemlje kupuju je — rusko. Afrikanci pokazuju ogromno interesovanje prema njemu, jer je aktuelna borba protiv terorističkih grupa i separatista, a važno je ojačati odbrambeni potencijal. Osim toga, naglasio bih i humanitarni aspekt — Rusija i Afrika sarađuju i kada je reč o pomoći u prevazilaženju prirodnih katastrofa. Treba spomenuti i proširenje kulturnog prisustva. U Rusiji se školuje oko 15.000 afričkih studenata, a skoro polovina njih dobila je ruske stipendije“, kaže Korendjasov.
Primera radi, trgovinski i ekonomski odnosi Rusije i Angole u poslednjih nekoliko godina jačaju; ruska preduzeća su sve zainteresovanija da uđu na angolsko tržište, a Angolci su zainteresovani da privuku velike ruske kompanije za eksploataciju ruda, pre svega gvožđa i mangana u provinciji Severna Kvanza.
Ruska kompanija „Alrosa“ već posluje na angolskom tržištu. Trenutno kompanija planira da radi u Luaši, jednom od najvećih u svetu nalazišta dijamanata. Pored toga, „Alrosa“ ima 32,8 odsto udela u angolskoj kompaniji „Katoka“, koja proizvodi oko sedam miliona karata dijamanata godišnje.
Među ruskim kompanijama koje su zainteresovane da posluju u Angoli su i „Kamaz“, „Rosnjeft“, „Gaspromnjeft“, „Rosatom“ i druge.
U Mozambiku je, recimo, „Rosnjeft“ dobio tender za istraživanje ugljovodonika u toj zemlji, dok u Zimbabveu Rusi rade i na nalazištu „Dravendejl“, trećem po veličini u svetu nalazištu platine.
„U svakom slučaju, mislim da će Lavrovljeva poseta biti važna faza u kontekstu povratka Rusije u Afriku nakon teškog perioda tranzicije sa socijalističke ekonomije na tržišnu ekonomiju“, zaključio je Korendjasov.
