U toku je druga faza modernizacije Naftne industrije Srbije, koja podrazumeva gradnju postrojenja za „Duboku preradu“.
Gost emisije „Energija Sputnjika“, koju vodi Jelica Putniković, bio je Vladimir Gagić, direktor bloka prerade u NIS-u. On kaže da će se izgradnjom ovog pogona značajno povećati proizvodnja „svetlih“ i visokovrednih produkata kao što su benzin, dizel i tečni naftni gas.
„To je postrojenje koje će nam obezbediti da Rafinerija nafte Pančevo prestane sa proizvodnjom visokosumpornog mazuta, čija upotreba će biti zabranjena do kraja 2019. Sva naša goriva su Evro 5 kvaliteta. Proizvodnja dizela će biti povećana za 35 odsto. Parametar koji pratimo je dubina prerade, a on će da poraste sa 84 na 99 odsto, i to znači da ćemo biti rafinerija bez proizvodnje mazuta, praktično samo sa belim proizvodima“.
Nusproizvod prerade nafte je koks, koji se koristi u cementnoj industriji. Srbija godišnje uveze između 80.000-100.000 tona koksa. Stavljanjem u pogon „Duboke prerade“, prema Gajićevim rečima, NIS će proizvoditi 140 do 160 hiljada tona koksa, što će biti dovoljno i za izvoz.
Gajić je naglasio da je rafinerija u Pančevu po HASAP-u i bezbednosti pogona u samom evropskom i svetskom vrhu, a da su zaposleni stručni i veoma sposobni ljudi koji brzo uče nove procese. Napravljen je iskorak u tehnologiji, pa je kompanija počela sa obukom zaposlenih, kako bi bili spremni da rade. Investicija koju trenutno realizuju iznosi preko 300 miliona evra, a u realizaciji se primenjuje najsavremenija tehnologija na tržištu koja poštuje sve ekološke zahteve.
„To je veoma kompleksna i skupa investicija. Nova tehnologija, kakvu dosad nismo u rafinerijama imali. Od početka ove godine smo zaposlili 60 mladih stručnjaka i oni se spremaju i uče o tom novom pogonu. Pre izgradnje projekta pustićemo u rad procesni simulator za obuku naših zaposlenih. To je softver koji će obezbediti da zaposleni rade na simulatoru koji praktično potpuno odgovara radu stvarnog pogona“, dodaje on.
Naš gost naglašava da je rafinerija imala značajna ulaganja u projekte koji su doprineli da Pančevo ima čist vazduh, a samim prestankom upotrebe visokosumpornog mazuta poboljšava se ekološka situacija u čitavoj Srbiji. On kaže da ima dosta modernih rafinerija u regionu, efikasnih kompanija, pa je to razlog što je u pančevačkoj rafineriji razvoj nešto što ne prestaje.
„Ako ste efikasniji, onda ste i konkurentniji na tržištu. Konkurencija ne spava. Imamo dosta modernih rafinerija u okruženju, efikasnih kompanija, tako da ne možemo biti mirni. Moramo non-stop da investiramo u rafineriju. Bićemo efikasniji u preradi sirove nafte i od mnogih rafinerija u okruženju“.
Gajić ističe da će se startom novog pogona kapacitet NIS-ove rafinerije povećati na 4,2 miliona tona godišnje, što je dovoljno za tržište Srbije, ali i za izvoz. Kao prednost je istakao kvalitet NIS-ovog goriva, za koje je uveren da je najbolje koje postoji u regionu.
„Naše gorivo je u ravni sa gorivom ili malo bolje od goriva koje pravi konkurencija i koje se prodaje na benzinskim pumpama u Srbiji. Ambicija nam je izvoz u zemlje regiona, jer smo konkurenti. Sad određene količine goriva izvozimo u zemlje regiona kao što je Bosna, Hrvatska, Bugarska, Rumunija, i to je tržište koje je nama praktično dostupno“.
Dalji planovi su, prema Gajićevim rečima, ulaganja u energetsku efikasnost. Čeka se da Republika Srbija definiše propise koji će određivati količinu proizvodnje biogoriva. Gajić je uveren da će rafinerija spremno dočekati proizvodnju biogoriva, jer već sada ima planove i jedan deo pogona je osposobljen za proizvodnju Biodizela, a planira se i proizvodnja bio-benzina.
Praćenje trendova u začetku, efikasnost u svim procesima proizvodnje, pouzdanost rada rafinerije, praćenje procesa — to će se u pančevačkoj rafineriji odvijati uz pomoć najnovije tehnologije. Ono što je budućnost, što je sad trend i sve više se radi jesu projekti digitalizacije.
„To su projekti koji nam omogućavaju da budemo efikasniji u svim našim procesima. Kompjuteri neće zauzeti radna mesta radnicima u rafineriji, ali mogu mnogo da pomognu. To su trendovi koji su sad u začetku, ali mi bismo hteli da pratimo trendove, da idemo u korak sa onim najboljim pravcima koji sad tek počinju da se primenjuju u svetu. Da budemo najbolji, svakako. Hoćemo da uključimo naše mlade stručnjake u primeni tih tehnologija i da ih razvijamo“, zaključuje Gajić.
