Direktorka Đina Haspel najavila je veliki zaokret u radu službe — povratak na tradicionalnu špijunažu pojedinih država-nacija.
Takođe je izjavila da je rešena da poveća broj agenata stacioniranih u inostranstvu, jer smatra da veće prisustvo u stranim zemljama omogućava snažniji i bolji položaj u „najtežim zemljama“.
Bivši operativac jugoslovenske službe bezbednosti Božidar Spasić kaže za Sputnjik da je nova direktorka CIA uradila ono što je najavio njen prethodnik Majk Pompeo, koji je rekao da će služba vrbovati dvadeset hiljada novih agenata. CIA je uočila da se ruske obaveštajne službe, FSB, ali i GRU, vojna obaveštajna služba, kineska, pa i druge iz Azije, sve češće vraćaju na tzv. klasične obaveštajne metode, kaže Spasić.
„Klasična špijunaža podrazumeva da je prioritet tajno praćenje, prisluškivanje i tajno snimanje, ali je osnova svega u obaveštajnom radu, prikupljanju izvornih informacija. To znači da elektronskim putem ne možete ući u svaku kancelariju i pogledati svaki dokument. Ali ako imate čoveka unutar organa vlasti ili velikih korporacija, vojnih institucija, mi obaveštajci to nazivamo obaveštajni rad peške, korakom, a ne satelitima, ’avaksima‘“, kaže Spasić.
On dodaje da Amerikanci neće napustiti elektronsko prikupljanje podataka, već su samo shvatili da im fali čovek, a u toj vrsti obaveštajnog rada Kinezi i Rusi su ih pretekli. Stvar je u tome što oni kombinuju metode, koriste savremene tehnologije, ali ključni su agenti koje su Amerikanci izgubili, kaže Spasić.
Spasić dodaje da će Amerikanci ubuduće u špijunaži pokušati da koriste neposredne kontakte, posebno u trećim zemljama, jer zapravo žele da vrate zlatno doba špijunaže, a to znači — potpuni špijunski rat.
On podseća na slučaj Edvarda Snoudena, koji je takođe radio „peške“, ali dodaje da se nekoliko desetina američkih agenata nalazi u Kini, da su upravo na takav način došli do podataka, neko im je doneo dokumenta ili im lično ispričao određene informacije.
Na pitanje Sputnjika zašto se o novom pristupu u radu i eventualnom angažovanju novih ljudi javno govori u ovako osetljivom polju kao što je špijunaža, Spasić kaže da je reč o klasičnoj metodi takozvanog agenturnog rata.
„Kada pustite informaciju da imate sto hiljada agenata, svako će se zapitati: Bože, koliko li ih ima kod nas! Svaka zemlja će to da se zamisli. To je obaveštajno-psihološki pritisak, ubacivanje sumnje u sve institucije koje bi mogle da budu napadnute, da se pomisli da su agenti zaista prisutni“, kaže on.
On je siguran da će CIA većinu novih agenata pokušati da ubaci na područje Rusije i Kine, verovatno vrbujući državljane tih zemalja koji žive u SAD, te da će podršku tražiti od Velike Britanije, jer, kako kaže, Londonu je klasična agentura i te kako poznata.
„Amerikanci mogu da jure ’peške‘ koliko god, ali zakasnili su, ne mogu da stignu ni Rusiju, ni Kinu“, zaključuje Božidar Spasić u razgovoru za Sputnjik.
