Najavljeni dolazak američkog senatora Rona Džonsona u Beograd, potom u Prištinu, ali i u Skoplje i Atinu, kako tvrdi Rajić, govori o tome da je više nego očigledno da su targetirana ona mesta gde Amerikanci sada žele da aktiviraju svoju diplomatiju i svoju moć političkog uticaja kako bi rešili, ako je moguće, sva otvorena pitanja na Balkanu koja su ključna i koja bi mogla biti uskoro rešena.
„Reč je o čoveku koji je izuzetno blizak saradnik američkog predsednika Donalda Trampa, samim tim njega možemo okarakterisati i kao američkog političkog emisara. On je političar koji je veoma dobro upoznat ne samo sa stavovima i planovima koji su spojeni sa spoljnom politikom SAD, već i sa bezbednosnim strukturama Amerike, što je u ovom trenutku veoma važno“, istakao je.
Treba imati u vidu, ističe on, da Džonson, recimo, neće u ovoj turneji obići Sarajevo, što šalje poruku da još nije sazrelo vreme da se u Bosni i Hercegovini pronađe rešenje koje bi bilo prihvatljivo za sve tri strane, a u skladu sa novim američkim pristupom kada je Balkan u pitanju, a to je pristup pragmatizma.
„Amerikanci ne žele da jedna strana u otvorenim konfliktima, kakvi postoje na Balkanu, dobije sve, odnosno da druga strana izgubi sve, već žele da svi izgube po malo i da budu po malo nezadovoljni. Za Trampa su takvi sporazumi možda i najodrživiji i najbolji, što i predstavlja jedan pragmatični pristup u spoljnoj politici“, objašnjava Rajić.
Imajući u vidu da se u Srbiji trenutno nalazi i američki sekretar za trgovinu Vilbur Ros, Rajić tvrdi da je teško očekivati da takvi događaji mogu biti izolovani. Za razliku od Džonsona, koji po svemu sudeći u Srbiju dolazi da sasluša stavove i stekne opštu sliku koju će potom preneti ključnim strukturama u SAD, a to su Bela kuća, Stejt department i Pentagon, Ros je u Beogradu sa konkretnim predlozima, ocenjuje naš sagovornik.
„Naime, Ros je duboko integrisan u američku privredu, samim tim od njega možemo da očekujemo određene ponude gde bismo mi mogli da iskalkulišemo koliko nam to koristi i da razmislimo kako bismo eventualno okrenuli neki novi list u odnosima sa SAD“, kaže Rajić i ističe da bi to moglo pre svega da se tiče investicionog, ali i finansijskog sektora.
„Ljudi poput njega u principu nikada ne odlaze u posete čisto formalno ili samo da bi preneli neku mlaku političku ponudu. Oni dolaze sa konkretnim i jasnim ponudama kako bi Srbija stekla uvidu u to koliko su ozbiljne namere aktuelnog predsednika i njegove administracije da se naša država od sada pa ubuduće percipira više kao zemlja-partner, a manje kao država koja je potencijalni protivnik ili izvor nestabilnosti i sukoba“, naglašava Rajić.
On dodaje i da je za Srbiju dobra vest činjenica, kako je to rekao Džon Bolton, savetnik za spoljnu politiku Trampa, da je američka politika dugi niz godina, kada je Srbija u pitanju, bila na autopilotu, ali da to više nije tako, već da se sada sluša i srpska strana i uzimaju u obzir i srpski interesi.
„To svakako za nas predstavlja jedan veliki iskorak i rekao bih da ta promena nije došla sama od sebe već je posledica jedne diplomatske ofanzive koju godinama već predvodi srpska vlast, tako da sada vidimo i pozitivne posledice i promene u stavovima i u samom Vašingtonu, a treba biti svestan da se pitanje Kosova prosto ne može razrešiti bez Vašingtona jer su Amerikanci jedini koji imaju konkretne instrumente pritiska na Albance na KiM i to instrumente kakve EU nema ni izbliza“, zaključuje Rajić.