Prema rečima Stevana Đurovića, v. d. direktora Inspektorata za rad Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, tokom prošle godine bilo je 39 smrtno stradalih radnika, od kojih je 30 odsto njih bilo angažovano bez poštovanja ikakvih zakonskih regulativa.
„Prema Zakonu o radu, propisane kazne za neprijavljivanje radnika su drastične. Recimo, za poslodavca kod koga se zatekne lice koje radi na crno kazne idu od 800.000 do dva miliona dinara. Kod ovog konkretnog slučaja naši inspektori su ustanovili veliki broj propusta, i to ne samo u pogledu radno-pravnog statusa, već i u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu. Ima elemenata za podnošenje krivične prijave i sigurno je da će Inspektorat, kada prikupi sve podatke i ostvari uvid u kompletnu dokumentaciju, da podnese i krivičnu prijavu“, objašnjava Đurović u emisiji „Sputnjik intervju“.
Kako navodi, kada je reč o problemima vezanim za bezbednost i zdravlje na radu, u ovom slučaju napravljen je propust kako od strane investitora tako i od strane izvođača radova koga je investitor angažovao.
„Na tom gradilištu izvođač radova je imao i nadzorni organ i rukovodioca gradilišta i lice za bezbednost ili agenciju koja pokriva bezbednost i zdravlje na radu. Svi su oni zakazali, odnosno nisu adekvatno reagovali, jer ono što se na licu mesta videlo je da se ne radi o potpornom zidu, već o zidu koji je bio ostatak prethodnog objekta i koji je bio potpuno neobezbeđen i urušavao se čak i dok je vršena naša inspekcija. To je, dakle, ogroman propust svih onih koji su mogli da reaguju pre nego što je došlo do tragedije“, napominje Đurović.
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca, u emisiji „Sputnjik intervju“ kaže da se ta organizacija potpuno slaže sa sindikatima kada je reč o suzbijanju rada na crno.
„Unija poslodavaca i poslodavci koji rade na zakonit način doživljavaju kao nelojalnu konkurenciju sve one poslodavce koji ne ispunjavaju svoje obaveze. Treba pohvaliti određene mere Ministarstva rada u pogledu suzbijanja rada na crno, ali ovakvi slučajevi pokazuju da još nismo napravili ozbiljne korake ka tome da smanjimo rad na crno i uopšte na delovanje sive ekonomije. Jasno je da je za to potrebno jedno šire društveno angažovanje i da svi slojevi društva takve pojave osuđuju, a ne samo da ih konstatujemo“, kategoričan je Atanacković.
Da je potreban sistemski, objedinjen pristup borbi sa radom na crno smatra i Stevan Đurović. Govoreći o podacima kojima raspolaže Ministarstvo rada, on navodi da je inspekcija rada prošle godine otkrila 22.411 lica koja su radila na crno.
„Nakon što je inspekcija reagovala, 94 procenta tih ljudi je zasnovalo stalni radni odnos. Za prvih sedam meseci ove godine sproveli smo 11.000 inspekcijskih nadzora više nego za isti period prošle godine i mogu reći da je primetno manji broj onih koji rade na crno, ali i dalje kod poslodavaca utvrđujemo propuste. Podneli smo čak 135 odsto više zahteva za prekršajni postupak u odnosu na prethodni period, međutim, kada je reč o kaznama novčanog formata, u proseku trideset odsto naših zahteva zastareva“, objašnjava Đurović.
Kako kaže, od marta ove godine, kako je uvedena besplatna telefonska linija za prijavu rada na crno, bilo je oko 6.449 prijava telefonom i 140 mejlova.
„Tom prilikom smo otkrili 3.168 osoba kojea su radile na crno i 156 neregistrovanih firmi. Dakle, ova akcija daje rezultate i Ministarstvo želi da probudi svest građana u pogledu ovog problema, jer ne postoji nijedna pogodnost rada na crno, a poštovanje zakona je od opšteg interesa i za radnike i za poslodavce i za državu“, ukazuje Đurović.
Nebojša Atanacković napominje da zaposleni obično prijave poslodavca koji ne poštuje zakon tek onda kad dođe do određenog sukoba između njih i samog poslodavca.
„Sve do tada važi svojevrstan ’pakt‘ između poslodavca i zaposlenog o radu na crno, jer radnik tada dobija nešto veću zaradu nego što bi dobijao ako bi bio prijavljen, odnosno ako bi na njegovu zaradu bili plaćeni porezi i doprinosi. U Srbiji su porezi i doprinosi na zarade izuzetno veliki, a njihovo smanjenje bi sigurno motivisalo one poslodavce koji ne prijavljuju radnike i na taj način ostvaruju dodatnu zaradu, da to učine“, kaže Atanacković i dodaje da u tom slučaju više ne bi bilo kalkulacija šta se više isplati radniku i poslodavcu.
