Na Karađorđevo brdo između Paraćina i Ćuprije stigli su demineri iz Ruske Federacije koji će narednih meseci, zajedno sa kolegama iz Srbije, čistiti tu lokaciju od neeksplodiranih NATO projektila.
Rusko-srpski odred za humanitarno razminiranje ove godine ima 52 pripadnika. Reč je o specijalcima obučenim da vide, prepoznaju i demontiraju eksplozivne naprave. Mnogi od njih već su bili u Srbiji, jer se projekat pomoći Ruske Federacije Republici Srbiji u čišćenju teritorije od neeksplodiranih ubojitih sredstava sprovodi već 10 godina.
Sa timom deminera iz Moskve stigla je i za Srbiju izuzetno važna vest. Novina je da će nam Rusija u čišćenju zemlje od bombi pomagati i u naredne dve godine, kaže za Sputnjik kodirektor Srpsko-ruskog humanitarnog centra Bojan Glamočlija.
„Vlada Ruske Federacije produžila je projekat humanitarnog razminiranja Srbije na još tri godine, 2018, 2019. i 2020. godinu. Trenutno se, po zahtevu Republike Srbije, radi na projektima našeg Centra za razminiranje, dakle Srbija će odrediti šta je prioritet za čišćenje i koje teritorije. Reč je o pomoći Rusije vrednoj više od 20 miliona dolara“, ističe Glamočlija.
On ne krije oduševljenje što su ruski stručnjaci ponovo u Srbiji, jer to znači da Vlada Ruske Federacije odlično razume s kakvim se humanitarnim, ali i ekološkim problemom Srbija suočava već 19 godina. Novi projekt čišćenja Srbije od NATO bombi koji će narednih meseci zajedno sprovesti ruski i srpski demineri nosi naziv „Ćuprija 2“. Na Karađorđevom brdu su mnoga poznata lica ruskih deminera, jer na toj lokaciji rade svake godine od 2009, kaže prvi čovek Centra sa srpske strane.
„Rukovodilac projekta i ove godine će biti gospodin Bogdan Pilipčuk, iskusni ruski deminer koji je u Srbiji više od 5 godina. Radio je na svim projektima koji su vezani za čišćenje naših teritorija, koje je finansirala Vlada Ruske Federacije. Drago nam je što će na čelu tog tima biti jedan tako iskusan deminer, koji odlično poznaje teritoriju Srbije, koji već godinama učestvuje u samom radu na terenu, čišćenju od neeksplodiranih ubojnih sredstava“, zaključuje Glamočlija.
Pored toga što čiste deo teritorije Srbije koji je pretrpeo bombardovanje 1999, ruski stručnjaci saniraju i prostor na kojem je u oktobru 2006. godine eksplodirao magacin sa municijom.
Rusko-srpski odred deminera je za sve ove godine očistio više od 6 miliona kvadratnih metara teritorije Srbije, na koje su se vratili ljudi, ali i poljoprivredna proizvodnja. Pronađeno je i uništeno više od 13 tona bombi, koje su uglavnom vlasništvo NATO-a, a neretko se dešava da na većim dubinama demineri pronađu i projektile iz Drugog, pa čak i iz Prvog svetskog rata.
Dolazak deminera iz Rusije svake godine je za Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu poseban događaj, jer da nije bilo deminera ne bi bilo ni Centra, podseća Glamočlija.
„Rusko-srpski odred za humanitarno razminiranje od NATO bombi čistio je aerodrom ’Niš‘. Možemo da kažemo da je humanitarno razminiranje zapravo preteča Srpsko-ruskog humanitarnog centra. Na osnovu tog projekta iz 2008. godine i vanrednih situacija, velikih požara u naredne dve, došlo na ideju da se formira Centar u Nišu“, podseća sagovornik Sputnjika.
Glamočlija dodaje da su pripadnici Rusko-srpskog odreda za humanitarno razminiranje zapravo privremene snage Srpsko-ruskog humanitarnog centra iz Niša, kao i avijacijska grupa i vatrogasci spasioci koji dolaze iz Rusije kako bi kolege iz Srbije, ali i spasioce iz ovog dela Evrope, obučili kako da se bore sa požarima, poplavama i posledicama zemljotresa.