U postojećem obliku i sa ovim članicama, čak i da ne računamo Britaniju koja bi se takvom konceptu sigurno protivila, sasvim je nerealno očekivati tako nešto, kaže Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost.
On u emisiji „Sputnjik intervju“ skreće pažnju da je protiv pre svega Poljska, kao predvodnica nove Evrope i Višegradske grupe, koja je, podseća on, nedavno izrazila spremnost da izgradi najveću vojnu bazu u Evropi za američku vojsku, za šta je spremna da izdvoji milijardu evra.
Međutim, Rajić izjavu Makrona povezuje sa njegovom vizijom Evrope u tri kruga.
„U trećem krugu, tom najudaljenijem, najmanje integrisanom bile bi i sile kao što su Turska i Rusija, s kojima se naravno može i, kako on kaže, mora sarađivati u brojnim oblastima. S Rusijom, pre svega na polju energetike, a sa Turskom, kao i sa Rusijom na polju bezbednosti. Drugi krug bi bile države koje su sad u EU ili bi joj se mogle priključiti, ali koje su voljne da ostanu samo na onom nivou četiri ključne slobode ili integrativna procesa unutar Unije, a to su slobodan protok ljudi, roba, kapitala i usluga. Mimo toga, oni ne žele dublje integracije, već prednost daju kontekstu suverenosti sopstvenih nacija“, objašnjava Rajić. U prvom krugu bi, dodaje, bile Francuska i verovatno Nemačka, odnosno osovina Pariz—Berlin i sasvim sigurno sa njima zemlje Beneluksa, Španija Italija.
„To bi bila ta prva Evropa, prvi krug koji bi išao ka realizaciji federalizacije Evropske unije, jer objektivno, ne možete imati soluciju gde Unija nije ni federalna država, a nije ni klasična konfederacija, nego nešto između. Dalje, ne možete imati monetarnu uniju, da nemate jedinstvenu poresku politiku“, konstatuje Rajić, uz opasku da Makronov plan, iako smišljen na duže staze, nije realan.
Prema mišljenju dr Slobodana Zečevića iz Instituta za evropske studije, Makronova poruka je da će Evropska unija, ako ostane ovako kako jeste, morati da se raspadne.
„Znači, EU je u ovom trenutku suštinski egzistencijalno ugrožena, a on predlaže sledeće: da države kao što su Rusija i Turska budu mogući partneri EU, a sama Unija da ima svoje tzv. ’tvrdo jezgro‘ i ’mekše jezgro‘. Tvrdo jezgro su države-članice evrozone, imaju jedinstvenu valutu, što ih zbližava i ujedinjuje“, objašnjava Zečević, napominjući da po mišljenju Makrona, sve članice koje su na nižem nivou, treba da dostignu ove na višem, a cilj je da svi budu u evrozoni.
Povodom poruka šefa nemačke diplomatije Hajko Masa, da Evropa treba da stvori finansijsku protivtežu Sjedinjenim Državama, Rajić kaže da je ton ministra malo ambivalentan, ali da ne misli da u Nemačkoj zaista smatraju SAD konkurentom ili opasnošću.
„Nemačka elita veruje u transatlantsko jedinstvo, jer njima ne bi odgovarala situacija u kojoj bi oni morali da izdvajaju mnogo više za odbranu“, kaže Rajić.
On ne veruje da može doći do klasičnih evropskih oružanih snaga koje bi mogle da naslede NATO i američko vojno prisustvo u Evropi.
Takođe, ukazuje on, ne možete imati državu socijalne pravde tako lako sa velikim izdvajanjima za odbranu, pa bi evropske države morale da režu neke druge troškove, koji su veoma važni na socijalnom planu.
„One su svesne kakve bi to potrese i otpor izazvalo među samim građanstvom unutar Evropske unije. Ideja stvaranja evropskih oružanih snaga je na jako dugom štapu. U Nemačkoj u ovom momentu imate preko 30 vojnih instalacija“, podseća analitičar.
Na pitanje da li će Evropa, ako već nema snage da istera veću samostalnost od SAD ni kad je reč o finansijama, ni kad je reč o vojsci, u donošenju odluka o ključnim pitanjima i dalje zavisiti od stava Amerike, Slobodan Zečević kaže da je sasvim očigledno da će EU u svakom slučaju zavisiti od Vašingtona.
„’Pežo‘ ne prodaje bukvalno ništa na američkom tržištu, ali se ipak povlači iz Irana. To je zato što ’Pežo‘ zavisi od američkih penzionih fondova, oni su mu glavni akcionari i ako bi se oni povukli slučajno iz vlasništva, to bi bio krah. To govori koliko su američka ekonomija i američka moć finansijskih korporacija prisutne u Evropi i koliko su oni zavisni. Ova ideja o toj vojnoj samostalnosti u stvari je namera Trampa da Evropljani malo rasterete Sjedinjene Američke Države, da im smanje vojne troškove, a i da im proda malo više američkog oružja. Evropljani kažu da bi onda mogli da razvijaju sopstveno oružje. Možda bi Nemačka mogla da izdvaja malo više para za naoružanje i da napravi neko partnerstvo sa Francuskom i na taj način i da ima neku vrstu svojih vojnih snaga sposobnih da deluju unutar granica EU“, kaže Zečević za Sputnjik.
