Mnogi kažu da Natalija ima isti osmeh kao čuvena Đokonda. Ovo ne čudi, imajući u vidu da venama italijanske kneginje teče krv porodice Gerardini, iz koje potiče i Mona Liza, treća supruga firentinskog trgovca svilom, Frančeska del Đokonda. Direktnih dokaza za ovu tvrdnju nema. Međutim, ono što je poznato jeste da Natalija Stroci jeste kneginja, da govori pet jezika, između ostalog i ruski, da je završila baletsku akademiju Vaganove i da se bavi porodičnim biznisom, pomaže ocu i ima neposredne odnose sa Rusijom.
Kneginja Natalija je potomkinja dve čuvene dinastije, Gerardini i Stroci, ali ima i ruske pretke. Natalijina baka je iz carske Rusije pobegla tokom Oktobarske revolucije i udala se za italijanskog državnog službenika plave krvi. Od onda ime Irina se prenosi sa kolena na koleno. Natalijina mama i mlađa sestra nose takođe to ime.
Porodica Stroci je poznata i cenjena u Italiji. U Firenci na primer, postoji čuvena Palata Stroci, čiji je bivši vlasnik osnovao prvu biblioteku u tom gradu. Drugi predak je Karlo Stroci, koji se proslavio time što je sakupio arhiv Karte Strocijane, koji čini osnovu državnog arhiva Firence. Generalno govoreći, Stroci su poznati i kao ljuti neprijatelji i konkurenti porodice Mediči, iako su do 16. veka bili u dobrim odnosima. U porodici je bilo još istaknutih predaka, međutim, najčešće se pominje Liza Gerardini, čuvena Mona Liza.
Natalija Stroci u ekskluzivnom razgovoru za Sputnjik ističe da postoje indicije da zapravo čuveni portret Mona Lize koji se čuva u Luvru, nije jedini.
„Mi imamo takav podatak, jer je postojala Da Vinčijeva kolekcija i Leonardo je prema nekim izvorima Lizu slikao nekoliko puta. Govori se čak da portret Mona Lize u Luvru nije original. Ali činjenica je da je autor uzeo drugi primerak slike i nikada ga nije dao Lizinom mužu, Frančesku del Đokondi. Dakle, postoji podatak da je drugi portret bio deo kolekcije, koja je kasnije u celini bila prodata krajem 19. veka. Ne zna se gde se nalazi taj primerak. Postoje indicije da je možda drugi portret u rukama ljudi koji ni ne znaju da je autor Da Vinči i da se radi o Mona Lizi“, zaključuje naša sagovornica.
Povodom pretpostavke da portret Lize Đokonde, koji je izložen u Luvru, nije original, naša sagovornica kaže:
„Mislim da je ovo istovremeno i moguće i nemoguće, jer kada nema dokaza, onda je teško govoriti sa sigurnošću. Ali zna se da je Leonardo bio veliki perfekcionista, da nikada nije bio zadovoljan. Poznato je iz spisa arhitekte Đorđa Vazarija da Mona Liza koju mi znamo nije bila dovršena, odnosno da je nad ovom slikom Leonardo radio četiri godine. Ipak ju je nedovršenu poneo u Francusku, gde ju je kupio kralj Fransoa Prvi Valoa. Postoji legenda da je umetnik navodno rekao ’Dobićete portret tek kada umrem‘, drugim rečima, Leonardo je tražio novac unapred uz obećanje da će kralju biti predata slika posle njegove smrti. To je verzija koja objašnjava otkud Đokonda u Francuskoj. Mnogi misle da su je Francuzi ukrali iz Italije, ali to nije tačno. Vazari smatra da portret nije bio završen, a znajući za Leonardovu sklonost ka perfekcionizmu, ko zna koliko je on još dugo radio na ovoj slici. Istoričari, koji su izučavali spise i gradske arhive, sve ovo su mnogo puta proveravali i potvrdili. Ovu priču znam, jer je to deo istorije moje porodice, dinastije Stroci.“
Skromna princeza i balerina radi u porodičnoj vinariji
Gledajući na kneginju i celu njenu porodicu, teško se može poverovati da se radi o potomcima dve aristokratske dinastije. Oni se bave domaćinstvom i samostalno učestvuju u mnogim fazama proizvodnje vina.
Govoreći o vinariji, trebalo bi pomenuti da se porodica Stroci ovim poslom bavi gotovo hiljadu godina. Imanje „Kucon“ (Cuzona) potiče iz 994. godine, a porodica Stroci—Gerardini ga je dobila kada se Žirolamo Gerardini oženio Konstancom Berdi, čija je porodica tada bila vlasnik. Vinogradi Stroci su čuveni po specijalnoj sorti grožđa „vernača“, od koje se dobija vrhunsko belo vino. U vreme renesanse, glavni kupci vina su bili Medičijevi i tako je bilo sve dok se dve porodice nisu posvađale. Međutim, u vrhunskim vinima porodica Stroci—Gerardini uživali su i Dante, Mikelanđelo i Bokačo. Danas su kupci vina iz porodične vinarije. između ostalih, i Toni Bler, Nikola Sarkozi i Silvio Berluskoni. Kneginja Natalija tvrdi da hiljadugodišnja istorija, mnogo titula i čuvenih gostiju i klijenata, za porodicu predstavlja dodatnu odgovornost i zahteva mnogo više ozbiljnog predavanja poslu.
Sama Natalija veoma rado govori na ruskom i dolazi u Rusiju kad god je potrebno održati prezentaciju porodičnog vina. Prema njenim rečima, ljubav prema ruskom jeziku, kulturi i pravoslavlju, njena sestra i ona su nasledile od bake Irine.
„Prvi dokument koji dokazuje postojanje naše porodice potiče iz 994. godine i to u srcu Toskane. Mnogi naši konkurenti koji se takođe bave proizvodnjom vina nemaju takve povelje, dokaze o svom poreklu. Grožđe „vernača“ od kojeg se pravi belo vino pominje još Dante u ’Božanstvenoj komediji‘, i to ne u ’Paklu‘ niti u ’Raju‘, već između krajnosti, u ’Čistilištu‘. Dante govori da je to vino pio sam rimski papa. Mikelanđelo je pisao poeme o našem vinu. Mediči, dok nisu postali naši neprijatelji, poručivali su i pili naše vino. Naša snaga i prednost među konkurentima jeste to što mi postojimo više od jednog milenijuma“, ponosno zaključuje kneginja Natalija.
Naša sagovornica plemenitog roda i ruske krvi objašnjava da je problema uvek bilo i da će ih biti. Sankcije, međutim, nisu toliko uticale na njihove poslovne veze sa Rusijom, jer se ne odnose na vino.
„Osim toga, mi uspevamo da prodajemo naše vino čak i u Francuskoj, a znate, to nije jednostavno, jer oni veoma drže do svojih sorti, a italijanska vina doživljavaju kao konkurenciju. Našim venama teče italijanska, francuska i ruska krv i mi očigledno umemo da se prilagodimo tržištima. U Rusiji značajnu ulogu igra naša porodična istorija i mnogi poznavaoci vina nas već i lično znaju, možemo da govorimo na istom jeziku“, princeza ne krije zadovoljstvo.
Osim vinograda, imanje Stroci je poznato po ružičnjaku i divnoj bašti, lovištima, maslinjaku. Stoga naša sagovornica ima zaista mnogo posla, jer imanjem valja upravljati, baviti se marketingom, brinuti se o gostima koji ga posećuju. Pa ipak, kneginja Natalija vrlo uspešno obavlja sve poslove.
Osim svega navedenog, verovatno je najinteresantnije to što je naša sagovornica završila prestižnu baletsku Akademiju Vaganova u Sankt Peterburgu i neko vreme nastupala kao balerina na sceni nadaleko čuvenog Marijinskog teatra. Pre tri godine je čak debitovala u ruskom filmu režisera Pavla Astahova.
„Moje veze sa Rusijom su posebno jake jer sam mnogo godina bila balerina u čuvenom Marijinskom teatru. Kada mi je bilo 13 godina, odlučila sam da iza sebe ostavim svoj lagodan život i poreklo i pokušam da upišem Akademiju Vaganove u Rusiji. Znate, to su bile devedesete i meni sada nije jasno kako sam se ja osmelila da sama živim i završavam baletsku akademiju tako daleko od kuće. Uopšte nije bilo lako, bio je to težak period u zemlji. Sećam se kada sam došla, ničeg nije bilo da se kupi, ali je fantastično što se sve tako brzo promenilo na bolje. Došla sam u Lenjingrad, a otišla iz Sankt Peterburga. Mislim da je to bilo odlično vreme, neverovatno životno iskustvo“, konstatuje italijanska kneginja.