Američki predsednik Tramp poručio je da SAD neće sedeti „skrštenih ruku“ na ovaj potez Ankare, a prethodno je udvostručio carine na uvoz čelika i aluminijuma iz Turske.
Ankara je odgovorila dupliranjem tarifa na pojedine američke proizvode, poput putničkih automobila, alkohola i cigareta, kao odgovor na američke napade na tursku ekonomiju.
Prema rečima Slobodana Jankovića sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, trenutni odnosi dvaju saveznika mogu se uporediti sa stepenom zaoštravanja njihovih odnosa pre dve godine.
Tada su, podseća, nakon neuspelog puča vlasti u Ankari na nekoliko sati blokirale tursku vazduhoplovnu bazu Indžirlik, koju koriste snage SAD i NATO-a.
„Ovo sada je možda i veće zaoštravanje, jer na neki način predstavlja nastavak krize koja je bila delimično zalečena. Iako jedna ovako velika sila poput SAD svaki napad na svog građanina doživljava kao jedan mali napad na sebe, jasno je da odnosi ove dve zemlje ne mogu toliko da trpe samo zbog slučaja Branson i da se ovde zapravo radi o drugim stvarima. Pre svega o turskom angažovanju u Siriji, odnosu Ankare sa Teheranom, kao i o naoružanju. Dakle, reč je o mnogo većim i širim interesima koji se tiču geopolitike, vojne industrije i generalne spoljne politike SAD“, rekao je Janković u emisiji „Sputnjik intervju“.
On dodaje da je Turska, nevoljnim sukobljavanjem sa SAD, došla u situaciju da mora da smanji svoje pretenzije na uticaj u Siriji i sada je ranjiva na više frontova.
„Problem za Ameriku predstavlja i namera Turske da sa Rusijom sarađuje kada je reč o kupovini sistema S-400 i izgradnji nuklearne elektrane. Međutim, u ovom ekonomskom ratu SAD imaju više šansi za uspeh jer Turska nije toliko važan trgovinski partner Americi koliko to Vašington jeste Ankari“, napominje Janković.
Komentarišući pisanja američkih medija da Tramp svojim potezima gura Tursku iz NATO-a, a u naručje Rusije, Janković kaže da je malo verovatno da će Ankara napustiti Alijansu, jer bi se time izložila mnogo većim pritiscima.
Na pitanje da li Vašington sebi može da dozvoli da izgubi saveznika poput Turske, Janković kaže da treba imati na umu razliku između američke „duboke države“ i Trampove administracije.
„Ono što Tramp govori i dobrim delom ispunjava predstavlja veliku promenu u ponašanju SAD, uključujući promenu odnosa prema NATO-u. On govori ono što misle prosečni Amerikanci, koji zaista decenijama veruju da oni preko NATO-a izdržavaju EU, troše ogroman novac pomažući ’nezahvalnim‘ Evropljanima. Tramp je sa tom retorikom i došao na vlast i njegovim biračima ne bi smetalo da Turska izađe iz NATO-a, niti da se Alijansa raspadne. Međutim, ’dubokoj državi‘ bi tako nešto jako smetalo jer bi izgubili jednu vrlo važnu polugu uticaja“, primećuje Janković.
On veruje da ni sam Tramp nije previše zainteresovan da se sukob na relaciji Vašington—Ankara nastavi, tim pre što situacija nije otišla toliko daleko da ne može da se popravi.
„Međutim, Tramp misli da je mnogo jači i očekuje da Erdogan popusti. Ukoliko se to desi, američki predsednik će bez problema nastaviti da sarađuje sa Turskom kao i dosad“, smatra Janković.
Na pitanje kako se sukob sa SAD i posledice koje Turska zbog toga trpi odražavaju na predsedika Erdogana na unutrašnjem planu, Janković kaže da turski predsednik u ovom trenutku ima podršku građana, koji su se ujedinili jer su izloženi pritisku spolja.
„Ipak, ukoliko se ova kriza nastavi, inflacija potraje, a turska ekonomija i dalje bude trpela, na dugi rok Erdoganova pozicija neće biti lagodna jer će nezadovoljstvo građana rasti i to će se sigurno odraziti na njegovu popularnost“, ukazuje gost „Sputnjik intervjua“.
