Stručnjak za međunarodne finansije Vladimir Ristanović kaže da nije reč samo o ekonomskim, već i političkim obračunima. Gost emisije „Energija Sputnjika“ Jelice Putniković ističe da je ovde jako teško odvojiti ekonomiju od politike i geostrateških interesa. On je definisao protekcionističke mere Amerike kao kratkoročne i procenio da one neće izazvati neku veću krizu u svetu, osim što će se sigurno različito odraziti na pojedine ekonomije.
Amerika je prošle godine pokušala da postigne privredni rasti tako što je preduzela određene ekonomske mere, ali do toga nije došlo. Ristanović kaže da je moguće da su najavljene sankcije Kini, EU i Rusiji pokušaj da Amerika spasi svoju privredu, ali da se to u protekcionističkim merama vraća kao bumerang.
„Nije isto kada se napada jedna Turska, koja ima učešće na finansijskom tržištu od 1,5 odsto, ili Kina, koja ima skoro 20 odsto. Kada uvedete carine na neke proizvode, automatski poskupljujete troškove i na taj način niste više u prilici da budete konkurentni. Sve te mere dovode do velikih turbulencija na tržištu, i kod ponude i kod potražnje. U jednom takvom okruženju, ne samo da je problem sa proizvodima, već i sa faktorima proizvodnje koja dodatno utiču na nestabilnost u svetskoj ekonomiji — narušava se konkurentnost, odnos izvoza i uvoza, smanjuje se trgovina.“
Ristanović napominje da će se ograničenja i sankcije, koje se nameću kineskoj ekonomiji, Americi vratiti kroz veće troškove uvoza, koji će se vrlo verovatno delom odraziti i na inflaciju, kao i na zaposlenost.
Naš sagovornik je uveren da možemo očekivati kontramere svih drugih država i da je planiran protivudar Kine u drugoj polovini avgusta, jer su pokazali da su ozbiljni igrači na tržištu.
„Kad su videli da će sankcije uslediti, oni su našli alternativu, recimo za tržište soje, pa su čak povećali kupovinu soje iz Brazila za 35 odsto.“
Ristanović kaže da je situacija sa Turskom drugačija i da je tamo inflacija dostigla dvostruku cifru. Koliko će Turska uspeti da se izvuče zavisi od drugih zemalja kojima može da se okrene, pre svega od Kine i Rusije, smatra naš sagovornik.
„Kina je sada dosta stabilnija, velika finansijska sredstva su na kineskom tržištu, Kina je ozbiljan igrač, tako da sa Kinom nije tako jednostavno manipulisati. Govorilo se da Kinezi narušavaju trgovinska pravila, ali vidimo da kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja ta pravila najviše narušavaju upravo SAD.“
Kina je najavila kontramere prema SAD, a preti da će juan postati valuta za trgovinu naftom, kao i da će i drugi moći da trguju naftnim fjučersima na šangajskoj berzi. Pošto zemlje BRIKS-a sve više razmenjuju robu u nacionalnim valutama, dolar je tu u velikoj meri izgubio poziciju.
„Turska, Venecuela, Japan su uzimali velike kredite u ruskim rubljama. Ekonomski posmatrano to je veliki trošak za Sjedinjene Države i sada one to pokušavaju da kompenzuju“, objašnjava Ristanović.
Nemačka je u poslednjih godinu dana imala razmenu sa Iranom preko 10 milijardi evra. Sankcije nametnute Iranu pogodile su nemačke kompanije, pa je zato Nemačka pokrenula blokadu sankcija zajedno sa Francuskom i Velikom Britanijom, a Britanci su sada na strani Evropske unije protiv Amerike.
„Britanci svakih pet godina prave novu strukturu spoljnopolitičkih partnera sa kojima imaju najveće interese i koristi. To je potpuno normalno kada su oni u pitanju. Gledaju svoje interese. Sredinom devedesetih godina prošlog veka smo imali istu takvu blokadu sankcija. Istina, tada je bila dovoljna samo pretnja da odgovori Amerikance od uvođenja sankcija Kubi.“
Ristanović na celu situaciju gleda kao na zanimljivu, jer pored toga što smatra da do velike svetske krize neće doći, on kaže da svetska privreda sa svim merama i kontramerama ne funkcioniše loše.
Bez obzira na to što je napadnuta turska lira, a najveći problem u Turskoj imaju tri evropske banke, italijanska, francuska i španska, evropski bankarski sistem nije ugrožen u tolikoj meri, jer finansijska situacija pomenutih banaka nije nestabilna. Naš gost smatra da one nisu uzdrmane u velikoj meri, već samo beleže pad na tržištu.
„Predsednik Erdogan je predložio da se radi na tome da se podstakne likvidnost i da se omogući bankama da se oporave, a da li će nacija preći sa dolara na liru, ostaje da se vidi“, kaže Ristanović i podseća šta je Rusija uradila kada se našla u sličnoj situaciji.
„Kada je u Rusiji u sredu objavljeno da je nastao problem zbog pada vrednosti cene nafte i da će se promeniti vrednost rublje, Centralna banka je sprovela mere koje su dovele do smanjenja kupovine stranih hartija od vrednosti i na taj način je ublažila pritisak na rusku valutu, što je dobar potez“, podseća on.
Naš sagovornik se slaže sa rečima ruskog premijera Dmitrija Medvedeva da je to objava ekonomskog rata Rusiji, ali napominje da se to ne dešava prvi put. Takođe, smatra da mere koje je Rusija preduzela treba da preduzme svaka država, ako želi da sačuva sopstvenu valutu i sopstveno tržište. Rusija je prodajom hartija od vrednosti preduhitrila špekulante koji su smatrali da će cena nafte da podivlja.
Samo velike zemlje koje imaju razvijenu industriju, proizvodnju, na primer Kina, koje su prisutne na svim svetskim tržištima, mogu da se oslobode plaćanja u dolarima, a da im se to takođe ne vrati kao bumerang. Ristanović se pribojava da su zemlje kojima su uvedene mere za sada u velikom problemu, jer ukoliko ne budu učestvovale na finansijskom tržištu odgovarajućim merama, odliv kapitala može dodatno da pogorša situaciju, nezavisno od toga da li govorimo o dolaru.