Bilo je dovoljno da SAD udvostruči carine na uvoz čelika i aluminijuma iz Turske kažnjavajući je što nije oslobodila pastora Endrjua Bransona i da turska lira momentalno u odnosu na dolar oslabi 19 odsto. Nije ni Erdogan ostao dužan, najavivši da će na takvu političku zaveru Amerike odgovoriti traženjem novih tržišta i saveznika.
Da li će drastični pad turske lire posle novih pritisaka Vašingtona na Ankaru zaista biti „vesnik pretećeg sloma“ sa mogućim pucanjem kreditnog mehura, kako to dramatično ocenjuju stanje u Turskoj nemački ekonomisti, ili je reč o političkom preuveličavanju s ciljem da se dojučerašnji bliski saveznik Zapada vrati pod njegove skute, pa makar i primenom ekonomske sile.
Nije novost da vrednost turske nacionalne valuta već duže vreme pada. Od početka godine je oslabila 30 odsto u odnosu na evro. Uz inflaciju koja se primiče cifri od 15 odsto, ali i populističku politiku Erdogana, koja je kamate držala nerealno nisko što je dovelo do prezaduženosti firmi i pojedinaca, koji sa novim kursom lire imaju problem u servisiranju dugova, „Dojče vele“ prenosi ocene da turska privreda ide strelovito nadole.
A od monetarne slabosti brzo bi mogla da nastane bankarska kriza koja bi pogodila španske, francuske, italijanske i nemačke banke. Slomom bi, konstatuju, bilo pogođeno 6.500 nemačkih firmi koje rade u Turskoj.
Zbog toga, ali i što je previše važan strateški položaj te članice NATO-a i previše značajan dogovor sa njom o migrantima, EU ne može sebi da priušti da digne ruke od Turske.
„Kada pogledamo čitavu situaciju nekako se čini da Amerika gura Tursku u zagrljaj Ruske Federacije i Narodne Republike Kine, iako to nije samo po sebi neka želja Ankare. Svako dalje približavanje Rusiji i Kini će biti iznuđen potez na koji će Ankara biti primorana oštrom, neko bi rekao u ekonomskom smislu i nasilničkom politikom SAD“, kaže za Sputnjik stručnjak za Bliski istok Nemanja Starović.
On, uz to, ukazuje i na pomešane poruke Vašingtona. Dok Bela kuća i Donald Tramp daju sve oštrije izjave, državni sekretar Majk Pompeo pre samo nekoliko dana kazao je da je Turska ključni saveznik SAD na Bliskom istoku i da će to ostati i u budućnosti.
Prema mišljenju sagovornika Sputnjika, poznata biznis taktika da suočeni sa problemom podižete uloge i dovodite situaciju do ivice pucanja, a onda pokušavate da napravite neki dil nastupajući sa jače pozicije, u slučaju Turske, kao i Irana, ne može da ima iste posledice kao u Severnoj Koreji.
U Turskoj, smatra Starović, postoji i politički i ekonomski kapital, ali i ekonomske rezerve koje će se koristiti u narednom periodu da bi se ovaj pritisak na neki način izdržao.
On je ukazao da su ekonomske sankcije SAD dovele do unutrašnje političke kohezije u Turskoj, jer je posle njih usledila zajednička izjava četiri parlamentarne stranke, i vlasti i opozicije, koji su dale bezrezervnu podršku Erdoganu i vlastima u sprovođenju recipročnih mera prema Vašingtonu.
Starović ne spori da novi udar na tursku liru stavlja veliki pritisak na poslovnu zajednicu u Turskoj.
„Turska ima relativno nizak nivo javnog duga koji ne prelazi trećinu BDP-a, ali privatne kompanije su prezadužene. Njihova zaduženost na međunarodnim finansijskim tržištima je preko 300 milijardi dolara i sa ovim padom vrednosti lire one dolaze u problem servisiranja svojih dugova, tako da dugoročno gledano ova kriza u odnosima neće biti kratkotrajna, imajući u vidu činjenicu da Erdogan i vlasti u Ankari predstavljaju tvrd orah i da sigurno neće lako uzmaći pred ovim političkim i ekonomskim pritiscima“, tvrdi sagovornik Sputnjika.
Predsednik Komiteta Državne dume Rusije za obrazovanje i nauku Vjačeslav Nikonov takođe smatra da su se Amerikanci ovoga puta preračunali, jer Erdogan i tursko društvo, uključujući i opozicione partije, „ne padaju“ na ucene i pritiske.
„Društvo, Parlament, uključujući i opoziciju u ovom slučaju, podržavaju Erdogana i smatraju da je neophodno odupreti se američkom pritisku. U ovoj situaciji će Rusija svakako stati na stranu Turske i Ankara može da se osloni na rusku podršku“, kaže on za Sputnjik.
Starović je pak sumnjičav da će apeli Erdogana na građane da svu svoju deviznu ušteđevinu i zlato pretvore u lire uroditi plodom, pogotovo što pad turske valute traje već mesecima.
„Pretpostavlja se da će Turska pokušati da nađe neke druge eksterne izvore finansiranja koji nisu podložni direktnom uticaju političkog Zapada“, kaže Starović, ali i dodaje:
„Mislim da u ovoj situaciji sada ne bi bilo nesagledivo videti i njeno formalno napuštanje Severnoatlantske alijanse.“
Za razliku od njega, naučni saradnik Institut aktuelne ekonomije Nikita Isajev smatram da će Turska i dalje ostati u zoni političkog uticaja SAD, kao i onih saveza čija je članica, poput NATO-a i ostalih institucija čiji su pokrovitelj SAD. U svakom slučaju, Erdogan će se održati u ovom sistemu i uspeće za sebe da obezbedi još bolje pozicije na Bliskom istoku, ističe on za Sputnjik.
On veruje da je pad lire deo veće igre, sve u kontekstu situacije na Bliskom istoku, konkretno Sirije i Iraka, gde Turska pokušava da se izbori za svoje mesto i ojača poziciju, jer ima veću „specifičnu težinu“ od Saudijske Arabije i saveznika SAD u tom regionu.
Isajev, međutim, ukazuje da se situacija sada tako razvija da Turska oseća da bi Evropa mogla da se zauzme za Ankaru u opštoj konfrontaciji sa SAD, ali i napominje da se Turska u poslednje vreme trudi da održava dobre odnose sa Rusijom i zato se nada njenoj podršci.
