Najave da će hrana poskupeti, da će doći do smanjenja broja automobila koji se voze, pa će i auto-kuće da otpuštaju radnike i na kraju totalni fijasko svetske privrede su špekulacije proizašle iz najobičnije vesti o promeni ekološkog propisa. Biznis naftom je jako osetljiv, pa je tržište nafte plodno tle za špekulante raznih vrsta.
Njima pripada zasluga što je cena barela u jednom momentu dostigla i iznos od rekordnih 148 dolara, a špekulacije informacijama i prognozama se paušalno objavljuju i dovode do pomeranja u svetskoj privredi, iako su uglavnom neutemeljene činjenicama.
Ovonedeljni gost emisije „Energija Sputnjika“ Jelice Putniković je bio Goran Radosavljević, generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije.
Prema njegovim rečima, nafni sektor je uvek pogodan za špekulacije, te su u predviđanjima kretanja cena jako bitna očekivanja. Kako ističe, dovoljno je da jedna kuća ili neki ekonomista izađe i kaže da, zbog nove regulative koja će biti implementirana ili zbog električnih automobila ili zbog novih sankcija Iranu, očekuje da će cena nafte porasti i taj okidač dodatno povećava očekivanja, a ta očekivanja onda dodatno privlače špekulativni kapital u taj sektor.
„Prethodnih godinu dana, kada je cena nafte počela blago da raste — pričam o ceni ’brenta‘, kada pogledate koje investicije su ušle uopšte u sektor berzanski roba, najviše su špekulativne investicije ušle u naftu i gas, zato što se očekuje rast cena i očekuje se da se preko noći zaradi. To se jasno vidi. Sektor nafte i gasa, počevši od proizvodnje nafte, a sada preko prerade, do maloprodaje, ima jako veliko učešće u svetskoj trgovini i jako veliki uticaj na ostale sektore, na transport, na proizvodnju hrane, tako da je u takvom sektoru lako dodatno manipulisati“, navodi Radosavljević.
On napominje da, ukoliko SAD u novembru budu uvele sankcije Iranu, to može da utiče na pad proizvodnje u toj zemlji koja je jedan od velikih proizvođača nafte.
„Sa druge strane, imamo nivo svetskog rasta koji je dosta veliki. Očekuje se da u sledećoj godini rast bude na nivou 2018. godine, nešto malo manji — 3,6 odsto“, objašnjava Radosavljević.
Pored potražnje, na cenu najviše utiče ulaganje u istraživanje izvorišta i proizvodnju, a ima nekih analitičara koji su tvrdili da će naredne godine biti jednostavno smanjena ponuda sirove nafte u odnosu na realnu potražnju. Ostavljajući špekulacije po strani i analizirajući relevantne izvore, Radosavljević se osvrnuo na poslednji izveštaj OPEK-a, s obzirom na to da OPEK proizvodi 30 odsto svetske sirove nafte.
„Njihove projekcije su da će do 2020. godine investicije biti dovoljne da zadovolje potencijalnu tražnju. Međutim, 2020. godine višak kapaciteta, koji se pre svega nalazi u Saudijskoj Arabiji, biće na granici i ukoliko nakon toga nastavi da raste, već sledeće godine će se preći ta zamišljena psihološka granica od 100 miliona barela dnevno tražnje za sirovom naftom. Ove godine varira negde na 98 miliona barela, ali nikako da probije 100. Sledeće godine se očekuje da probije 100. Nakon toga, već 2023. godine će taj nedostatak ponude dovesti do rasta cena, ukoliko se nešto ne desi“, predviđa naš sagovornik.
Radosavljević smatra da je u ovom trenutku nezahvalno davati procenu kretanja cene nafte, jer čak i na njujorškoj berzi predviđaju kretanje cene između 60 i 120 dolara, što u prevodu znači da ni oni ne znaju. Bez obzira na to olako baratanje ciframa, on tvrdi da se u nekim momentima prognoza jasno vidi, ako se pažljivo posmatra, da je i politika jako bitan faktor.
„Ono što možemo da uočimo, kada pogledamo u prethodnih godinu-dve, jeste da cena nafte ima stabilnu uzlaznu putanju i da se u godinu dana kreće sa 50, na nekih 75 dolara koliko je sada. Objavljivanje ponovnih sankcija Iranu, neka druga dešavanja na Bliskom istoku, pokazatelji su da će se to nastaviti. U nekom trenutku imamo neki veći pik, pa nafta ode na 80 dolara, ali kad to ispeglamo, mi imamo neki stabilan rast. Ja očekujem da više kapaciteta stagnira, a da u svetu postoji stabilna tražnja, pre svega mislim na Kinu i Indiju, da raste otprilike blizu dva miliona barela na godišnjem nivou, dok za zemlje OECD svega 0,4 odsto. Ono što za sada popunjava tu tražnju jeste proizvodnja u Brazilu i Kanadi. Tu mislim na proizvodnju ’Šel gasa’ i ’Šel oila‘, odnosno proizvodnju iz uljanih škriljaca. Učešće te proizvodnje u proizvodnji SAD 2008. i 2009. godine je sad na nivou 11-12 miliona barela. Danas je to više od dve trećine njihove proizvodnje.“
Proizvodnja gasa iz škriljaca je takva da, čim je cena veća od 50 dolara za barel, njima je zagarantovan profit i oni mogu da ulažu u nova nalazišta. Koliko je baš taj gas iz škriljaca bitan za kontinuiranu proizvodnju nafte i gasa?
Kad pričamo o škriljcima, treba biti obazriv, kaže Radosavljević i podseća da proizvođači gasa iz škriljaca kažu da mogu da rade i kad je cena barela 30 dolara.
„Kompanije povećavaju proizvodnju iz godine u godinu i očekuje se povećanje proizvodnje gasa iz škriljaca. Amerika je bila najveći neto uvoznik sirove nafte, sada to više nije. Od prošle godine izvoze, a iako je to mali višak koji više ne uvoze, ostavili su dodatni podsticaj na rast cena. Takođe, poslednjih pedeset godina slušamo da će nafte biti još pedeset godina. To su takođe špekulacije. Sigurno se zna da postojeće rezerve nafte sigurno ima za osamdeset godina, sa tehnologijom vađenja iz uljanih škriljaca se to dodatno produžuje. Očekuje se da gas polako uzima primat, pre svega iz ekoloških razloga, ali će nafta i dalje u transportu imati značajno učešće“, zaključuje Radosavljević.