Na vest da će Vašington ponovo uvesti sankcije Iranu cena „crnog zlata“ je prošle nedelje dostigla najviše nivoe od decembra 2014. godine: na londonskom tržištu barel je poskupeo 2,8 odsto, na 77,1 dolar, dok je na američkom tržištu barel poskupeo 1,2 odsto, na 70,7 dolara.
Iran, inače, proizvodi blizu četiri odsto ukupnih globalnih isporuka sirove nafte, a dnevno proizvodi skoro 3,8 miliona barela.
Taj atak SAD na Iran mogao bi dovesti do toga da sirova nafta već naredne godine dostigne cenu od 100 dolara za barel. Svetski analitičari smatraju da će problemi sa isporukama nafte iz Irana zaoštriti situaciju na Bliskom istoku, a da će to, uz problem sa kojima je suočena Venecuela, napraviti pometnju na globalnom energetskom, pre svega naftnom tržištu, ali i nove globalne političke razmirice, čak i između SAD i evropskih partnera u sporazumu o Iranu.
O tome šta u sektoru nafte mogu učiniti članice OPEK-a i Rusija, koja je uz tu asocijaciju proizvođača nafte do sada bila najveći zagovornik ograničavanja proizvodnje sirove nafte da bi se situacija na tržištu „crnog zlata“ stabilizovala, i kakve promene će izazvati Trampovo prekrajanje ranije sklopljenih međunarodnih sporazuma, Jelica Putniković u emisiji „Energija Sputnjika“ razgovarala je sa Nebojšom Ćulumom, članom Izvršnog odbora strukovnog udruženja Srpske naftno-gasne asocijacije (SNAGA) i stručnim saradnikom Nacionalnog naftnog komiteta Srbije (NNKS), i dr Srđanom Perišićem, profesorom međunarodnih odnosa.
