Poziv predsednika Bošnjačkog nacionalnog veća Sulejmana Ugljanina zvaničniku nepriznate Republike Kosovo Bedžetu Pacoliju da poseti Novi Pazar, prema mišljenju Slobodana Orlovića, profesora ustavnog prava Pravnog fakulteta na Univerzitetu u Novom Sadu, jeste — politička promocija.
„Kao takva, ta promocija ima određene političke ciljeve, ali se sigurno može reći da nije u skladu sa Ustavom Srbije. Naime, Ustav ne poznaje ’Kosovo‘ već poznaje ’Kosovo i Metohiju‘ u sastavu Srbije“, napominje profesor Orlović za Sputnjik.
Ustav prekršen, a sankcije?
Podsetimo, na ime Bedžeta Pacolija upućen je poziv da 21. i 22. jula ove godine dođe u Novi Pazar, ali i u nekoliko drugih opština u Raškoj. Poziv, do kojeg je došao „Kljan Kosova“, poslalo je Bošnjačko nacionalno veće, a Pacoli je pozvan u svojstvu zamenika premijera i ministra spoljnih poslova Republike Kosovo.
Što se tiče mogućnosti da sadašnji sastav Bošnjačkog nacionalnog veća bude raspušten zbog kršenja Ustava, kako pojašnjava Slobodan Orlović, Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina predviđena je takva mogućnost, ali u striktno navedenim slučajevima.
„To su: ako nije konstituisano u određenom roku, ako je postupak izbora obustavljen, ukoliko ne zaseda… i tako dalje. I to su taksativno navedeni razlozi koji se tiču nemogućnosti rada Bošnjačkog nacionalnog veća, odnosno nacionalnog saveta. Tako da u ovom slučaju, kad su date ovakve izjave, makar i od zvaničnika, odnosno predsednika Veća, one nisu zakonski predviđen uslov za raspuštanje“, precizira Orlović.
Ako želimo da vidimo šta iz ovog slučaja može da se i politički i pravno izvuče, navodi dalje taj profesor Ustavnog prava, Bošnjačko nacionalno veće je izabrano 2014. pa mu četvorogodišnji mandat ističe ove godine, što znači da će ponovo biti raspisani izbori i eventualno moguće izabrano novo rukovodstvo ovog veća.
Politička kritika Ugljanina
Ako ovakvi pozivi nisu u skladu sa Ustavom Srbije, ko tu može pravno da reaguje? Kakva je pravna procedura u takvim slučajevima?
„Nacionalni saveti nacionalnih manjina jesu ustavna kategorija, ali je čitav njihov položaj uređen Zakonom o nacionalnim savetima, i tu se navodi da ministarstvo zaduženo za ljudska prava, a to je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, može da raspusti nacionalni savet iz ranije navedenih razloga. Međutim, nema mogućnosti kao što su, na primer, kršenje Ustava u radu rukovodstva Veća i tako dalje. Dakle, pravno ovde ne postoji mogućnost smene predsednika nacionalnog veća, odnosno čelnika Bošnjačkog nacionalnog veća“, tvrdi Orlović za Sputnjik.
Ako ne postoji striktno pravna procedura, tog profesora pitamo da li postoji neka političko-pravna mogućnost da se na neki način ukaže da taj konkretni sastav Bošnjačkog nacionalnog veća nije poštovao Ustav Srbije? Tačnije, postoji li mogućnost da zbog ovakvih gestova pretrpe neku, ako ne pravnu, a ono političku sankciju i dobiju neke političke minuse?
„Tu je, naravno, moguća takva politička sankcija da, na primer, na ovogodišnjim izborima za Bošnjačko nacionalno veće Lista za Bošnjačko jedinstvo Sulejmana Ugljanina ne dobije najveći broj mesta u tom telu i da nema svog čoveka na mestu predsednika Veća“, sugeriše Orlović.
Jedino je, podvlači naš sagovornik, takva mogućnost izvesna ukoliko dođe do određenih političkih sankcija.
„Dakle, politička kritika, promocija nekih drugih političkih strana i struja u Raškoj oblasti mogla bi da dovede do poraza pobednika sa prošlih izbora, odnosno Ugljanina. Ništa drugo ne vidim kao mogućnost“, jasan je Orlović.
