Sporazum poznatiji i kao START 1, odnosno START 2, apsolutno odgovara interesima Vašingtona, ali i Moskve, a razmatra se još jedan produžetak ovog ugovora za narednih pet godina, kaže za Sputnjik Igor Korotčenko, član Javnog saveta pri Ministarstvu odbrane Rusije.
Prema njegovom mišljenju, očigledno je da postoje svi uslovi za nastavak delovanja ovog ugovora.
„Moskva će time potvrditi svoj stav o povezivanju Ugovora o smanjenju strateškog naoružanja i zaustavljanju daljeg širenja američkog globalnog sistema PRO. Mislim da START 2 može biti produžen na onim osnovama i u onom obliku kako je prvenstveno usvojen i potpisan“, ističe Korotčenko.
Iz ruskog Ministarstva odbrane saopšteno je da je vojni resor spreman za praktičnu realizaciju dogovora predsednika Rusije i SAD u Helsinkiju, koje se tiču oblasti međunarodne bezbednosti. Portparol Ministarstva general-major Igor Konašenkov naglasio je da je rusko Ministarstvo „spremno da intenzivira kontakte sa američkim kolegama preko linije generalštaba i drugih dostupnih kanala komunikacije kako bi se razmatralo produženje važenja Sporazuma o smanjenju nuklearnog oružja, saradnja u Siriji i druga aktuelna pitanja osiguravanja vojne bezbednosti“.
Putin je, naime, na sastanku sa Trampom u Helsinkiju istakao da dve zemlje, kao najveće nuklearne sile, snose odgovornost za međunarodnu bezbednost.
„Smatramo da je važno uspostavljanje dijaloga o strateškoj bezbednosti. Dali smo američkim kolegama niz konkretnih predloga na ovu temu“, rekao je ruski lider na konferenciji za novinare na kraju samita, naglasivši da se radi o likvidaciji raketa malog i srednjeg dometa, raspoređivanju oružja u svemiru.
Na sastanku u finskoj prestonici, predsednik Rusije uverio je svog američkog kolegu da je Moskva spremna da produži Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja, ali da treba razmotriti detalje.
Korotčenko za Sputnjik objašnjava da ovde nema nikakve senzacije, odnosno da svi detalji već stoje u odredbama ovog sporazuma. Radi se, dakle, samo o tome da li će on biti produžen, a ne o eventualnom dodatnom smanjenju obima arsenala.
Vojni politikolog Andrej Koškin kaže za Sputnjik da danas čitav svet komentariše susret Donalda Trampa i Vladimira Putina. On ističe da je najvažnije ovde shvatiti da su se u ponedeljak sreli predsednici dveju država čiji ukupni nuklearni potencijal čini preko 95 odsto obima globalnog atomskog naoružanja. Stoga se, dodaje Koškin, može mirne duše reći da je održan sastanak čija se važnost meri u planetarnim okvirima.
„Ako se ne radi na traženju zajedničkih imenitelja i tačaka gde se interesi podudaraju, ako se ne traži kompromis sa ruske strane, to onda ostavlja prostora Americi da ne izađe u susret Rusiji, što direktno vodi čitavo čovečanstvo u opasnost i na ivicu kraha“, upozorava Koškin.
Pošto se radi o veoma važnoj temi, analitičar smatra da ono što bi u ovakvoj situaciji trebalo uraditi jeste pre svega da se sačuva Sporazum o eliminaciji raketa kraćeg i srednjeg dometa, ma koliko on bio kritikovan.
„Trebalo bi očuvati ovaj sporazum, kako bi se vremenom on usavršavao i doveo do nekog boljeg rešenja. Takođe, nikako se ne bi smelo dozvoliti da ne bude produžen START“, sugeriše Koškin.
Ovde govorimo, objašnjava naš sagovornik, o osnovnim dokumentima koji omogućavaju da se održava stabilnost i da se u određenoj meri obostrano obuzdava trka u strateškom i nuklearnom naoružanju.
Koškin ističe da je susret Putina i Trampa pokazao da oba predsednika odlično razumeju visok stepen odgovornosti koji imaju pred čitavim čovečanstvom.
„Važno je to što je Rusija dala svoje predloge i spremna je da radi u okviru komisija koje bi mogle da pregovaraju i rade na dokumentima čije bi potpisivanje ojačalo stabilnost na globalnom nivou u kontekstu nuklearnog naoružanja“, smatra Koškin.
On dodaje da kada je tokom obraćanja Federalnoj skupštini Rusije predsednik Putin predstavio novo oružje i nove mogućnosti, cilj je bio da se stavi do znanja da Rusija ima sredstva koja mogu efikasno da zaštite njenu teritoriju, podrazumevajući pod tim sistem protivraketne odbrane.
„Isto tako Moskva je jasno stavila do znanja da nema nameru da upotrebi ovo oružje kao agresor. Putinova poruka je bila da pokaže spremnost da se na jednakim osnovama sedne za pregovarački sto i ozbiljno i efikasno pristupu smanjivanju nuklearnog naoružanja“, zaključuje naš sagovornik.
Podsetimo, START 1 potpisali su 31. jula 1991. SAD i SSSR, a stupio je na snagu decembra 1994. Prema sporazumu, trebalo je da strane tokom sedam godina smanje svoje nuklearne arsenale na najviše 6.000 bojevih glava, mada je prema pravilima brojanja to značilo da SSSR može da ima oko 6.500, a SAD 8.500 bojevih glava. Sporazum je istekao 5. decembra 2009. Novi START ili START 3 potpisali su 8. aprila 2010. tadašnji lideri Rusije i SAD Dmitrij Medvedev i Barak Obama, a stupio je na snagu 26. januara 2011. Sporazum važi deset godina s mogućnošću produženja na pet godina uz obostranu saglasnost. Dokument predviđa smanjenje nuklearnih bojevih punjenja na 1.550 jedinica, a interkontinentalnih balističkih raketa i balističkih raketa na podmornicama i teškim bombarderima do sedamsto jedinica.
Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja START 2 potpisali su predsednici Džordž Buš i Bors Jeljcin januara 1993, a zabranjivao je korišćenje balističkih raketa sa višestrukim bojevim glavama. Iako su dokument ratifikovali parlamenti obe države, on nije stupio na snagu jer je kao odgovor na istupanje SAD iz Sporazuma o protivraketnoj odbrani iz 1972. Rusija istupila iz sporazuma START 2.
