Prema rečima Saše Adamovića, istoričara i dobrog poznavoca prilika u SAD, reakcije na susret dvojice lidera, koje su se pretvorile u neku vrstu političke histerije, govore da „vašingtonska močvara“, po svoj prilici još nije isušena.
Kako kaže, Tramp je otkako je došao u Belu kuću i izrazio nameru da pobošlja odnose sa Rusijom i sretne se sa predsednikom Putinom, naizlazio na snažnu opstrukciju.
„To je bila opstrukcija od strane takozvane američke duboke države, odnosno onih koji se često nazivaju ’vašingtonskom močvarom‘. Naravno, tu su sa jedne strane demokrate, kao opoziciona partija, a sa druge su brojni republikanci, pre svega oni iz neokonzervativnih krugova. Njihov zajednički imenitelj je ekstremna rusofobija. Svi oni su od prvog trenutka zauzeli izrazito antiruski stav i sve vreme su sabotirali svaki Trampov pokušaj da poboljša odnose sa Ruskom Federacijom. U početku je za to služila priča o navodnom mešanju Rusije u američke izbore, ali uprkos tome što istraga traje gotovo dve godine, nikakvi dokazi koji bi te tvrdnje potkrepili nisu izneti“, smatra Adamović.
Putin i Tramp su, podseća on, dosad uspeli da se nekoliko puta sretnu na marginama nekih međunarodnih skupova, što je u američkoj javnosti uvek dočekivano na nož.
Međutim, kaže, nakon ovog prvog direktnog susreta dvojice lidera, i sastanka u četiri oka koji je trajao duže od dva sata, sve se pretvorilo u neku vrstu političke histerije, ne samo od strane istaknutih američkih rusofoba, već i globalističkih medija poput Njujork tajmsa, Vašington posta i televizije Si-En-En, koji dosledno zastupaju tu antirusku liniju.
„Očito je da ’vašingtonskoj močvari‘ ne odgovara poboljšanje odnosa sa Rusijom. Ona je za njih neprijatelj broj jedan i oni žele da tako i ostane. Potpuno je jasno da su Donald Tramp i Vladimir Putin, s obzirom na njihova ideološka uverenja, pre svega suverenisti i nacionalisti, a ne globalisti, pa bi bilo kakav dogovor njih dvojice bio veliki udarac za globalistički projekat američke duboke države. Zato oni sve čine da taj svoj, prilično načet projekat, nekako spasu, a da bi to učinili, moraju da nastave da opstruiraju poboljšanja odnosa Amerike i Rusije“, pojašnjava Adamović.
I Jurij Počta, profesor na ruskom Univerzitetu prijateljstva naroda, smatra da bi javnost u Americi, ali i u većem delu zapadnog sveta, bila zadovoljna da sastanka uopšte nije bilo.
„Ili da je Tramp otkazao sastanak izjavivši da je Putin toksičan sagovornik i da nema svrhe pregovarati sa njim, jer su Rusi opasni i agresivni, te da bi se zbog toga trebalo dodatno naoružavati, jačati veze sa saveznicima, proterivati još više diplomata, pokidati sve kulturne veze između Rusije i Amerike i tako dalje. Tada bi mu javnost rekla: ’Bravo‘. Jasno je da deo američkog establišmenta i kreativnih stvaralaca bliskih američkim demokratama smatra da je Tramp nesposoban, da nije dovoljno obrazovan, da se ne ponaša adekvatno i da će njegova delatnost ugrožavati interese SAD. Oni su svega ovoga postali svesni tek onda kada je bilo jasno da je Tramp realni konkurent Klintonovoj, ali su izgleda zaboravili da ni sama Klintonova nije savršena“, kaže Počta.
Da se demokrate u Americi svim sredstvima bore da ocrne i američkog i ruskog predsednika smatra i Boris Mežujev, predsednik uređivačkog odbora ruskog portala „Politički konzervatizam“.
„Njihova je želja da Tramp sa Putinom govori samo o ruskoj krivici povodom Krima, o mešanju u izborni proces, nešto manje da govori o Siriji, da kritikuje Putina za podršku Asadu, možda još i za Iran, mada demokrate Iran ne interesuje toliko. Tramp je, međutim, odmah stavio do znanja da nema nameru da tako postupa. Bio je otvoren povodom toga da će oštro govoriti sa Putinom, ali i da će tražiti lojalnost povodom niza pitanja, konkretno Irana i Sirije. Takođe, američki predsednik je stavio do znanja da će u tom smislu, kao vrstu poluge uticaja koristiti izgradnju ’Severnog toka 2‘ ili eventualno ukrajinsko pitanje“, ističe Mežujev.
On ipak ističe da je, u kontekstu diplomatske igre, sastanak u Helsinkiju bio poraz američkog predsednika.
„Ali to nije samo Trampova krivica, već sklop okolnosti, posledica čitave situacije u kojoj se Amerika nalazi. Postoji unutrašnji politički raskol, nema konsenzusa i može se čak reći da se Amerika nalazi u fazi latentnog hladnog građanskog rata. To je situacija kada američki mediji, opozicija Trampu, manje misle o nacionalnim interesima, a više o načinu kako da potope predsednika. Da je novinar Asošijeted presa mislio na interese Amerike, ne bi pitao Trampa da li je bolje verovati Putinu ili onome što javljaju američke obaveštajne službe… I to još u prisustvu samog Putina“, zaključuje Mežujev za Sputnjik.
