Sudeći prema izjavi francuskog predsednika Emanuela Makrona, prava granica u Evropi je ona koje deli „progresivne“ od „nacionalista“. On je u godišnjem obraćanju na zajedničkoj sednici parlamenta naveo da je borba jasno postavljena i najavio da će sukob tih snaga biti u centru evropskih izbora 2019. godine.
Prema rečima Predraga Rajića iz Centra za društvenu stabilnost, ova izjava francuskog lidera je istorijska, jer je prvi put neko sublimirao ono što svi analitičari vide već godinama. Sada je, međutim, prvi put to uradio neko sa državničke pozicije i napravio korak ka jednoj vrsti unifikacije Evrope u smislu da se prevazilazi pitanje granica i nacija, a postavlja pitanje koncepata, objašnjava naš sagovornik.
Međutim, dodaje Rajić, u samoj osnovi takve postavke stvari imamo jedan problem, jer se takvom viđenju suprotstavljaju upravo oni koji Evropu i dalje doživljavaju kao Evropu nacija, a ne kao Evropu klasa ili određenih društvenih stratuma.
„Mislim da u EU danas imamo dva oštro suprotstavljena bloka i to unutar proevropskih snaga, dakle snaga koje zagovaraju opstanak Unije. Prvi blok zastupa stav da Evropa može da opstane samo kao Evropa nacija, i dalje podeljena na nacionalne države i gde se ne dovodi u pitanje osnovni konsenzus svih država članica da EU mora imati slobodan protok ljudi, kapitala, roba i usluga. Međutim, gotovo sve drugo se dovodi u pitanje i tako se postavlja jedna granica i pruža izvesni otpor daljoj unifikacije Evrope i daljem stvaranju jedinstvene evropske države. Na drugoj strani je pak koncept stvaranja jedinstvene evropske države kao nadnacionalne tvorevine, gde se smatra da EU bez dubinskih reformi ne može da opstane“, objašnjava Rajić.
Ova druga škola mišljenja, kako navodi, zagovara formiranje savezne evropske države po ugledu na recimo SAD, gde bi EU imala zajedničku odbranu, zajedničku valutu, kao i jedinstvenu spoljnu politiku podignutu na još viši nivo od onog na kojem je danas.
„Prvi korak bi svakako bio stvaranje jedinstvene poreske politike, jer je teško evrozoni da opstane ukoliko nema jedinstvenu poresku politiku. Pretpostavljam da će se u tom pravcu ići i to može biti ta Evropa u više brzina o kojoj se često govori. Nemačka i Francuska su motori ovakvog viđenja Evropske unije, one zagovaraju taj sistem po kome bi Evropa morala da profunkcioniše kao daleko ujedinjenija tvorevina nego što jeste“, napominje Rajić.
On primećuje da u Evropi više nemamo definitivnu liniju podela političkih stranaka na levicu i desnicu.
„To jest imamo, ali u ovom kontekstu takva podela je izlišna s obzirom na to da imamo političke partije koje pripadaju desnom centru i članice su Evropskih narodnih partija kao što je recimo CDU Angele Merkel, a koja se zalaže za što je moguće jaču EU i što više nivoa integracije, dok sa druge strane imamo stranku Fides Viktora Orbana u Mađarskoj, koja jeste članica Evropskih narodnih partija, ali je i jedna od predvodnika one prve politike ujedinjene Evrope u nacionalnim državama, ali ujedinjene samo do momenta za koji se proceni da je odgovarajući i da ne ugrožava opstanak koncepta nacionalnih država“, ukazuje naš sagovornik.
Kako kaže, najsnažniji glas u tom pogledu ima konzervativna desna Partija pravo i pravda u Poljskoj Kačinjskog, a tu je i partija Smer u Slovačkoj, koja jeste leva stranka, ali se zalaže za opstanak nacionalnih država. Sa druge strane, dodaje on, ima i levih stranaka u Evropi koje su za što je moguće dublje i snažnije integracije.
„Sada vidimo formiranje određenih koalicija po ovom pitanju, koje već dugo lebdi nad Evropom, a od ’bregzita‘ je sve jasnije i glasnije — hoće li Evropa ići u pravcu jače integracije i formiranja eventualno neke savezne države ili neće i dalje će opstati kao Evropa nacionalnih država sa slobodnim protokom kapitala, ljudi, roba i usluga“, ističe Rajić.
On se slaže sa ocenom francuskog lidera da će evropski izbori naredne godine biti ključni kada je reč o „sukobu“ različitih koncepata prisutnih na tlu EU.
„To će biti izbori na kojima ćemo videti koliko je zapravo jaka ideja federalizma u Evropi. Ukoliko ideja federalizma, oličena u Alijansi liberala i demokrata i Makronovoj partiji ’U pokretu‘ ne dobije dovoljnu podršku, mislim da će CDU Angele Merkel i ostale partije koje koketiraju svom idejom, ali se još nisu za nju odlučile, biti skeptične i neće je do kraja prihvatiti, pa samim tim i neće voditi Evropu u pravcu federalizacije. Dakle, onoliko koliko opcije koje se zalažu za viši stepen integracija EU budu snažne dogodine na izborima, toliko će ta ideja i biti ostvarena, a ukoliko budu relativno ili osrednje snažne, možemo očekivati integraciju na nivou formiranja zajedničkih poreskih uprava država članica evrozone i to bi onda bila definitivno Evropa u više brzina“, napominje sagovornik Sputnjika.
Evropski izbori će takođe, dodaje Rajić, biti svojevrsno testiranje vladajućih stranaka u svakoj od evropskih država.
„Iako oni ne mogu da ugroze vladajući establišment u njihovim nacionalnim državama, ipak mogu da pokažu koliki je stepen njihove podrške u tom momentu i koliko je snažna njihova stranačka infrastruktura koja mora da izvede određeni broj građana na birališta“, ocenjuje Rajić.
Kako navodi, zanimljivo je da Emanuel Makron očigledno isključuje iz računice one snage koje se zalažu za brisanje Evropske unije, odnosno uništenje tog projekta.
„Te snage, istina, još nisu većinske u Evropi, iako su narasle poslednjih godina i imaju izvesne procente podrške među građanima. Neke od njih su i reterirale u stavovima, kao što smo videli sa partijom Jobik u Mađarskoj, koja je od ultranacionalističke, pa čak i profašističke, sada postala jedna relativno umerena desna opcija koja čak i zagovara opstanak Mađarske u EU. Slično se desilo i sa ultrakonzervativnom partijom Hansa Kristijana Štrahea, koja je po dolasku na vlast revidirala svoje stavove, odlučila da napusti koncept po kome bi Austrija trebalo da napusti EU i počela da se zalaže za reformu Unije iznutra. Makron očigledno one opcije koje se zalažu za ukidanje EU ne doživljava dovoljno ozbiljno, smatrajući ih političkim autsajderima, ali je pitanje koliko je to zapravo realno i politički mudro“, zaključuje Rajić za Sputnjik.
