Naša zemlja nije član Evropske svemirske agencije (ESA), kao ni Komitet UN za miroljubivo korišćenje svemira, ali joj je nedavno predložen program korišćenja besplatnih satelitskih snimaka.
Koliko je to neophodno, govori činjenica da bi Srbija uz pomoć satelitskih snimaka mogla drastično da smanji broj poplava, proceni nastalu štetu, ali i da prati nivo vode, suše i vodoprivredu, odnosno imala bi tehnologiju koja do sada nije bila dovoljno zastupljena.
Ono što je najbitnije, od Srbije se u tom slučaju ne bi očekivali finansijska nadoknada ili dodatni projekti, a kako bi dobila snimke iz svemira, dovoljno bi bilo samo da UN ili Evropskoj svemirskoj agenciji pošalje geografsku širinu i dužinu pogođene oblasti.
Međutim, da bi sve to bilo realizovano, neophodna je podrška države koje u ovom trenutku nema dovoljno.
Osnivač i predsednik Kancelarije za svemirske nauke, istraživanja i razvoj (SERBSPEJS) Milan Mijović kaže da postoji zainteresovanost Vlade Srbije za taj program, ali i da cela procedura ide veoma sporo.
Problem je, kako navodi, najviše u nadležnosti, odnosno pitanju pod koje ministarstvo smestiti svemirski sektor, ali i ističe da je, za razliku od ranijih godina, određeni vid saradnje Kancelarije sa državom ipak uspostavljen.
„Na Konferenciji UN o primeni satelitskih tehnologija u oblasti voda i zaštiti od nepogoda u Pakistanu Kancelarija je predstavila projekat koji je razvijen sa Direktoratom za vode Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Direktorat je prepoznao celu tu ideju i mi smo predstavili način kako bi mogle da se koriste satelitske tehnologije u Srbiji“, napominje Mijović.
Kao dobar primer benefita od satelita Mijović navodi Egipat koji je lansiranjem satelita zabeležio unapređenje od 30 do 80 odsto u raznim oblastima poljoprivrede.
Međutim, kako je lansiranje satelita u orbitu skupocen proces, za korišćenje pogodnosti od satelita dovoljno bi bilo da naša zemlja podnese prijavu u Komitetu UN. I to je šansa koju država, kako navodi, ne sme da propusti.
Druge pogodnosti od satelitskih tehnologija su, ističe Mijović, telemedicina i telekomunikacije. Iako većina zemaljskih komunikacija ne ide preko satelita, već putem kablova, sateliti su se pokazali kao jedini izvor u zabačenim krajevima.
Iako nije dovoljno ekonomski jaka da pošalje satelit u orbitu, Srbija ima kapacitete u broju ljudi i mnogo naučnika koji su po vodećim svemirskim agencijama širom sveta i koji su željni da pomognu.
„Srbija nažalost u svemirskom sektoru nije toliko aktivna na međunarodnom planu. Više je predstavljaju pojedinci koji su odlazili na međunarodne astronautičke kongrese. Najbitnije je to što bismo mi uključivanjem naše države u celu svemirsku zajednicu pomogli našim mladim profesionalcima da se edukuju“, tvrdi Mijović i napominje da je to i jedan od ciljeva Kancelarije na čijem se čelu nalazi.
Hrvati se najviše bave svemirom
I dok Srbija ne čini mnogo da se pozicionira na nebu, naše komšije ne gube vreme po tom pitanju, a najaktivnije su Slovenija i Hrvatska.
Hrvatska veoma mnogo radi poslednjih godina na generalnom razvoju svemirskog sektora. Skoro je potpisala sporazum o saradnji sa Evropskom svemirskom agencijom i tako joj se kao članici EU otvaraju vrata pristupu ESA. U tom pogledu, mnogo ne zaostaje ni njen sused Slovenija, dok se Makedonija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora još uvek uglavnom organizuju u nevladinom sektoru.
Što se tiče ostalih suseda, Rumunija i Bugarska imaju svoje svemirske agencije.
Bugari su lansirali satelit prošle godine, dok Mađari već decenijama imaju jedno telo koje se bavi isključivo svemirom.
