Posle brojnih takmičenja iz Svemirskog prava, mladi Zemunac Boško Vojkić dobio je poziv Evropske svemirske agencije iz Pariza za učešće u letnjoj školi u Ženevi. Avantura se završila u Dubaiju, gde sada radi u kompaniji koja se bavi pružanjem usluga baziranim na radu satelita.
Stručnjak za pitanja kosmosa objašnjava da je svemirsko pravo nastalo u borbi za prevlast u vasioni dve svetske sile, Rusije i Amerike. Danas im se priključila Kina, ali i nekoliko zemalja koje se ne hvale svojim svemirskim programima, ali su i te kako moćne, pre svih Japan i Francuska.
Ali svemirsko pravo danas se ne tiče samo velikih sila, već svakog stanovnika Zemlje, svakodnevno. Bez svemirskih satelita ne bi bilo dobre komunikacije na Zemlji, interneta, mobilne telefonije, pa ni prenosa Lige šampiona i programa Radio Sputnjika.
Poseban segment svemirskog prava odnosi se na istraživanja kosmosa, osnivanja kolonija na drugim planetama i iskorišćavanja raznih resursa. Iako je svemir regulisan kao mesto miroljubivih odnosa, sudeći prema onome što se dešava na Zemlji, to bi vrlo lako moglo da se promeni u budućnosti. Američki predsednik Donald Tramp nedavno je naredio ponovno upućivanje astronauta na Mesec, a potom i na Mars. On je potpisao direktivu koja naređuje NASA-i da bude predvodnik u inovativnom programu istraživanja svemira. Vojkić kaže da je to snažna politička poruka, ali da je ova izjava skandalozna.
„To je potpuno suprotno sa svim propisima koji su na snazi, koji su obavezujući i za SAD. Svemirsko pravo je rezultat takmičenja SAD i Rusije, međutim, ovo je oblast industrije koja se zasniva na tehnologiji, a ona napreduje izuzetnom brzinom, pa su i druge zemlje uzele učešće u njoj. Tramp ne može sam ni na Mesec ni na Mars. NASA ima značajnu ulogu u svemu, pre svega s istraživačke strane, ali u poslednjih nekoliko godina u Americi je doneto nekoliko odluka koje predstavljaju eksplicitno kršenje fundamentalnog prava koje se tiče svemira. To je i sama komercijalizacija, ne samo kolonijalizacija, u smislu osvajanja određenih prostranstava, već i materijalno iskorišćavanje resursa koji ne pripadaju jednoj državi, već u načelu pripadaju svima“, navodi Vojkić.
On dodaje da je komercijalizacija svemira jedno od gorućih pitanja. Akte slične američkim doneo je i Luksemburg. Obe zemlje donele su odluku da privatnim kompanijama dozvole da eksploatišu resurse svemira i stiču materijalna bogatstva, iako još nije poznato da li je reč o obnovljivim resursima.
Svemir je poprište sukoba u većini naučno-fantastičnih filmova, Zemljani na drugim planetama imaju vojne baze, vode nuklearne ratove. Našeg sagovornika smo pitali da li filmske bajke mogu da postanu stvarnost i šta o tome kaže svemirsko pravo. Svemirsko ratovanje prepoznato je kao goruće pitanje i na neki način pravno regulisano, sve što se dešava u kosmosu mora da bude zasnovano na miru, on ne sme da se iskorišćava u ratne svrhe. To je jedno od glavnih pravila u svemiru. Oružje je zabranjeno, ali ne bilo koje, kaže Vojkić.
„Eksplicitno je navedeno da je oružje za masovno uništenje ili nuklearno oružje ne sme da se nađe u svemiru. To je kompleksna sredina i njegova upotreba bi mogla da bude apsolutno katastrofalna. Drugi vidovi oružja nisu prepoznati, pa ostaje otvoreno pitanje da li je upotreba određenog oružja ipak dozvoljena. To nisu rupe u svemirskim zakonima, već namenski ostavljena otvorena pitanja, s obzirom da su velesile koje su inicirale sva dokumenta izbegla eksplicitno nametanje uskih pravila. Ostavljene su da bi se u konkretnom slučaju interpretirale onako kako nekome odgovara“, ocenjuje sagovornik Sputnjika.
A šta se dešava ako se sudare ruski i američki satelit — da li je to „kosmički rat“ ili postoje jasne norme za naknadnu štete u slučaju „čukanja“. Do danas nemamo konkretan slučaj koji je vođen na sudu, to bi verovatno bio Međunarodni sud pravde, kaže ovaj stručnjak za svemirsko pravo.
„Zanimljiva je bilo kada je ruska letelica pala je na teritoriju Kanade i izazvala veliki ekološki problem. Ali ostali smo bez sudske prakse, jer je slučaj rešen diplomatski, Rusije je Kanadi novcem nadoknadila štetu. Međutim, dokumenta jasno regulišu svaki oblik sudara, štete koja nastane u svemiru“, objašnjava Vojkić.
Mladog stručnjaka za svemirsko pravo pitali smo i gde praktično počinje njegova nadležnost, odnosno gde prestaje vazdušni, a počinje svemirski prostor. Ta zamišljena granica se naziva Karaman linija i okvirno se nalazi na sto kilometara nadmorske visine, objašnjava Vojkić.
„Svaka zemlja ima suverenu vlast nad vazdušnim prostorom, sve što je iznad te visine tretira se kao kosmičko prostranstvo. Ali to ne isključuje različite aktivnosti koje se nalaze i u vazdušnom prostoru, ako su usmerene ka svemiru. Ako lansiramo raketu u svemir, a dođe do problema u fazi letenja pre kosmičkog prostranstva, to se ipak tretira kao problem svemira“, objašnjava ovaj mladi pravnik.
Srbije je sa Rusijom nedavno započela pregovore o svemirskoj kontroli poljoprivrednog zemljišta. Naš sagovornik kaže da je jasno da nismo zemlja koja pretenduje da bude velesila u svemiru, ali da treba da razmisli da se učlani u Evropsku svemirsku agenciju. Ulazak nije nemoguć, a mnogo bi značio našoj ekonomiji, kaže on.
„Ono što uložite, agencija vam vrati, a ostvaruje se i profit, jer ona koristi isključivo ekonomiju zemlje koja je članica kako bi sprovodila istraživanja. Ako recimo Nemačka učestvuje u programu, agencija koristi isključivo njihovu industriju i radnu snagu. Tus u i druge koristi, sprečavanje posledica vremenskih nepogoda, značaj za poljoprivredu. Francuska to maksimalno koristi za nadgledanje poljoprivrednih dobara, prate suše i poplave, satelitski prate čak i stoku i ostvaruje veći profit“, kaže Vojkić.
On ipak dodaje da poslednjih meseci postoje različite inicijative i aktivnosti da se Srbija na određeni način uključi u svemirsku trku i da se možda na kraju priključi agenciji.
