Uprkos tome što je predsednik Grčke Prokopis Pavlopulos izjavio da potpuna primena sporazuma o novom imenu Makedonije i promena Ustava te bivše jugoslovenske republike predstavljaju preduslove za njeno članstvo u EU i NATO, čini se da Alijansa ipak nema tako stroga pravila kada joj je stalo da nekog što pre „uvuče“ pod svoje okrilje.
Poslednji primer je Crna Gora, koja je u NATO ušla bez referenduma i uobičajene procedure, a slično je bilo i sa baltičkim zemljama.
Prema rečima politikologa Aleksandra Pavića, NATO je na primeru Crne Gore pokazao da ne bira sredstva kako bi se proširio i ovladao prostorom bivše Jugoslavije, koji za Alijansu, kako napominje, praktično predstavlja front prema Rusiji.
„U slučaju Crne Gore tu je bukvalno izmišljen državni udar, iza kojeg je navodno stajala Rusija. Te tvrdnje iznete su bez ikakvih dokaza i, naravno, sprečeno je da se organizuje referendum u Crnoj Gori o pitanju prijema u NATO, pa je narod potpuno izbačen iz te priče. Isto se pokušava uraditi u Makedoniji, dakle, mimo većinskog mišljenja Makedonaca, ali i mimo većinskog mišljenja Grka. Računa se na to da će se preko ’poslušnih‘ političara, prvo Đukanovića, a sada Zaeva i Ciprasa, dakle preko ljudi koji kontrolišu političku scenu i koji su su dovedeni za određene svrhe, izigrati volja naroda“, smatra Pavić.
Naš sagovornik napominje da se Severnoatlantskoj alijansi očigledno žuri da primi Makedoniju, jer postoje sve veća trvenja unutar samog NATO-a.
„Ako Grčka ne stavi veto, onda je vrlo moguće da Makedonija na samitu NATO-a u julu dobije poziv za članstvo. Dakle, puno zavisi od toga da li je Cipras spreman da pre referenduma u Makedoniji ili mimo volje svog naroda dâ zeleno svetlo da se Makedonija pozove u NATO. Ako se desi, onda će to svakako biti još manje legitimno nego što je to bio slučaj Crne Gore, i to će pokazati slabost NATO-a. Iako ne mora da znači da će Makedonija i biti primljena u Alijansu, samo dobijanje poziva znači da ćemo imati vrlo burno leto i jesen u Makedoniji“, primećuje Pavić.
I ruski vojni analitičar Mihail Hodarjonok smatra da, ukoliko je neka država teritorijalno ili geostrateški interesantna, prave se politički ustupci pri njenom prijemu u NATO.
On je stava da prijem novih članica neće ojačati Severnoatlantski savez jer su mnoge od njih, poput baltičkih zemalja, država Istočne Evrope, a posebno balkanskih zemalja, za Alijansu ipak ništavan faktor jer nemaju realnu vojnu snagu.
„Drugim rečima, ove države su po svojim vojnim mogućnostima, ljudstvu, opremljenosti, realno gledano — zanemarljive. U uslovima realnog rata, ove bi minijaturne armije sagorele u prvih nekoliko dana borbe. Zato, sa vojne tačke gledišta, iz perspektive planiranja, borbene pripreme, vođenja dejstava, nije bilo potrebe da ove države budu primljene. Ali sve se menja kada postoji veoma jak politički i posebno geostrateški motiv, odnosno, teritorija nekada predstavlja daleko veći značaj nego što ta država u vojnom smislu ima sama po sebi“, objašnjava Hodarjonok.
To je razlog, pojašnjava ruski analitičar, što je rukovodstvo Alijanse spremno da „zažmuri“ pred sopstvenim pravilima o prijemu novih članova. Zato, kaže, ne bi trebalo da čudi sve to što se dešava u Makedoniji.
„Ne bih želeo da iznosim nekakve mračne prognoze, ali bojim se da bi slični predlozi mogli da budu upućeni Ukrajini, pa čak i Belorusiji. Rukovodstvo NATO-a, odnosno SAD i drugih zapadnoevropskih zemalja, imaju jaku potrebu da drže pod kontrolom ostale ’nove‘ članice i ne dozvoli im da bilo šta samostalno rade ili odlučuju“, primećuje Hodarjonok.
Prema njegovim rečima, prijem baltičkih država u sastav NATO-a se možda može objasniti time što one tada realno nisu imale značajne teritorijalne nesuglasice, što je jedan od osnovnih zahteva koje NATO stavlja pred svoje nove, odnosno potencijalne članove.
„Osim toga, ovde je bitan geopolitički faktor, to jest to što ove države zatvaraju izlaz iz Finskog zaliva koji se nalazi na svega nekoliko stotina kilometara od našeg veoma bitnog političkog, administrativnog i vojnoindustrijskog centra, odnosno grada Sankt Peterburga. Ruska severna prestonica u slučaju bilo kakvih realnih borbenih dejstava zaista predstavlja veoma važnu geostratešku tačku, uporište. Stoga, NATO nije podizao bilo kakvu dalju diskusiju oko prijema baltičkih država“, ističe Hodarjonok za Sputnjik.
