Do realizacije samog sporazuma i konačnog razrešenja spora dveju država, po svoj prilici će „još vode proteći“, jer je pitanje koliko su opravdane tvrdnje dvojice premijera da je ovim dogovorom nađeno rešenje koje će zadovoljiti obe strane, s obzirom na proteste i nezadovoljstvo građana u Makedoniji i Grčkoj.
Aleksandar Daštevski, univerzitetski profesor iz Skoplja, za Sputnjik kaže da je sporazum koji su potpisale dve zemlje „nedostojanstven“ za makedonski narod jer je uslovljen ispunjavanjem određenih, prilično teških uslova za makedonsku stranu.
„Oni su tako postavljeni da Makedonija ima samo obaveze, a grčka strana samo prava, bez ikakvih obaveza. Ispunjavanje uslova koji su postavljeni Skoplju uslovljeno je referendumom i donošenjem ustavnih promena. To treba da se završi do Nove godine, međutim videćemo da li će tako i biti jer je makedonska opozicija protiv ustavnih promena. Grci takođe traže da se promeni i preambula Ustava, a sada je nejasno da li ona treba da se promeni delimično ili u potpunosti, a preambula Ustava je ono što objašnjava makedonsku državu i makedonski jezik. U njoj su Kruševska republika u prvo zasedanje ASNOM-a (Antifašističko sobranje narodnog oslobođenja Makedonije), pa je u tom smislu sporazum ponižavajući i takva praksa, da se piše nova preambula Ustava, gotovo da ne postoji u svetu. Mislim da je to neizvodljivo“, primećuje Daštevski.
On podseća da sporazum Atine i Skolja podrazumeva da makedonski ustav treba da se promeni do kraja ove godine.
„Čak i ako se to desi, opet je sve na dugom štapu i ništa nije završeno, jer Grci o tome treba da glasaju u svom parlamentu, a Ciprasov koalicioni partner u Vladi, šef male nacionalističke stranke Nezavisni Grci i ministar odbrane Panos Kamenos, koji je u subotu Ciprasu dao podršku za opstanak grčke vlade, rekao je da neće glasati za ime Severna Republika Makedonija jer je protiv termina Makedonija u imenu. Dakle, oko sporazuma ima mnogo peripetija, ali nema dovoljno vremena. Iako kažu da se tim dogovorom rešava makedonski jezik i makedonska nacionalnost, u samom sporazumu je definisano šta tačno može, a šta ne, i to sada treba da se proverava, da se pravi komisija koja će na tome morati da radi bar pet godina“, napominje Daštevski.
Prema njegovim rečima, spor sa Grčkom trebalo je rešiti dostojanstveno, nacionalnim konsenzusom pozicije, opozicije i predsednika države. Međutim, kako kaže, sporazum koji je napravljen nije dostojanstven po makedonsku stranu.
Takođe, dodaje Daštevski, ispunjavanje uslova nametnutih sporazumom ne zavisi od vlada u Skoplju i Atini.
„Opozicija i u Grčkoj i u Makedoniji je protiv ovog sporazuma. Pritom, nije u pitanju samo opozicija, već i makedonski narod, građani koji ne žele da ih vezuju za opozicione partije ali se protive ovom dogovoru i protestuju. Isto se dešava i u Grčkoj gde proteste ne organizuje opozicija već narod“, obrazlaže Daštevski.
Makedonija će, primećuje naš sagovornik, sa ovako postignutim sporazumom možda i ući u NATO, jer je, kaže, to interes Zapada, ali u EU sigurno neće.
„I iz same Evropske unije su rekli da se sada radi na tome da se dobije datum za pregovore i to je jedino što može da se desi, a ulazak Makedonije u Uniju se predviđa za nekih petnaestak godina. Dakle, u tom smislu ovaj sporazum ne znači ništa. Jedina obaveza Grčke je da ne ometa ulazak Makedonije u NATO i EU, a to je ono što je bitno Zapadu da bi kontrolisao situaciju. Isto se dešava i u Srbiji — ranije nisu insistirali, a sada insistiraju da i Srbija uđe u NATO, jer znaju da gube kontrolu nad tom teritorijom“, zaključuje Daštevski za Sputnjik.
