Uprkos tome što su makedonski i grčki premijeri, Zoran Zaev i Aleksis Cipras potpisivanje sporazuma o promeni ustavnog imena Makedonije u Republika Severna Makedonija, proglasili za veliku pobedu, tenzije rastu u obe zemlje.
Na ulice su prvo izašli nezadovoljni Makedonci, a potom i Grci. Posle protesta koji su organizovale makedonske građanske organizacije, u Makedoniji su najavljeni novi protesti.
Najava dolazi iz opozicione VMRO-DPMNE, čiji lider Hristijan Mickoski najavljuje protestni marš u nedelju. Sporazum Zaev—Cipras protivan je makedonskim nacionalnim interesima, rekao je on i upitao vladu kako namerava da sporazum progura kroz Sobranje prostom većinom, ako istovremeno namerava da predloži ustavne amandmane za čije je usvajanje potrebna dvotrećinska većina.
Sa druge strane granice, u Grčkoj, uz sednicu parlamenta na kojoj se raspravlja o sporazumu, kao i o poverenju Ciprasovoj vladi, takođe su organizovani protesti protivnika sporazuma.
Ipak, za razliku od Grčke, Makedonija je dvonacionalna i mlada država, te samim tim i nestabilnija, a svaki potres u njoj preti da preraste u međuetnički sukob. Uz to, uvek postoji mogućnost prelivanja krize na zemlje regiona ukoliko kriza eskalira.
Nezadovoljstvo etničkih Makedonaca, naročito onih opoziciono nastrojenih, sporazumom Zaev—Cipras je veliko, ocenjuje Aleksandar Gajić iz beogradskog Instituta za evropske studije i sukobi na međunacionalnoj osnovi u Makedoniji mogu da se očekuju.
„Pitanje je samo da li politički subjekti kao što je VMRO-DPMNE žele da podignu stepen opozicionog nezadovoljstva na nivo masovnih demonstracija. U tom slučaju, stvari mogu da se otmu kontroli i da počnu međuetnički nemiri“, smatra Gajić.
Sa druge strane, s obzirom na to i da je većina Grka protiv sporazuma, moguće je da i u toj zemlji dođe do podizanja tenzija. Gajić podseća da smo već bili svedoci masovnih protesta protiv bilo kakvog pominjanja imena Makedonije u novom imenu nekadašnje najjužnije jugoslovenske republike.
„Međutim, u Grčkoj je situacija drugačija. Tamo ta konotacija nije međuetnička, a s druge strane, opozicija nema političku sposobnost da kapitalizuje nezadovoljstvo naroda, odnosno, neophodno je da se vladajuća koalicija raspadne da bi došlo do nereda. U Makedoniji, naprotiv, mogući su i međuetnički sukobi i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, gde bi, u tom nekom vakuumu, moglo da dođe do međuetničkih nereda. U tom slučaju bi moglo da dođe do eventualnog prelivanja (na region), ako bi Albanci, nezadovoljni raspisivanjem izbora ili raspadom vlade Zaeva, pribegli političkim protestima i konfrontacijom sa Makedoncima na ulici“, objašnjava Gajić.
On podseća na albansku terorističku akciju u Kumanovu, a takva situacija bi, prema njegovom mišljenju, mogla da se ponovi ukoliko bi Albanci dobili podršku iz Albanije i sa Kosova.
„Ne može se reći da je ona izvesna i da je visokog stepena, ali mogućnost da međunacionalne tenzije prerastu u sukob, a da se posle sukobi prošire na region, nije nemoguća. Naprotiv, moguća je“, kaže Gajić.
Eskalacija sukoba u Makedoniji bi, pretpostavlja Gajić, mogla da se odvija u više etapa, a jedna od njih bi bilo i prelivanje krize na region.
Za Srbiju bi takav razvoj situacije značio dodatni niz problema, dodaje Gajić. Srpski napori za pronalaženje rešenja kosovskog pitanja, kao i vođenje dobrosusedske politike zakomplikovali bi se, jer bi eskalacija, kako Gajić kaže, raspirila albanske ambicije na raznim poljima.
Eskalacija nemira u Makedoniji, upozorava naš sagovornik, zacementirala bi albanske maksimalističke zahteve, koji bi sa Kosova i Metohije bili prošireni i na zapadnu Makedoniju i na centralnu Srbiju.
