Hoćemo li „Orlovima“ reći: Bravo, momci (video)

© AP Photo / Darko VojinovićReprezentacija Srbije na prijateljskom meču sa Bolivijom
Reprezentacija Srbije na prijateljskom meču sa Bolivijom - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegramOdyssey
Od srpske reprezentacije na Svetskom prvenstvu u fudbalu dobar deo javnosti ne očekuje ništa i upravo bi to moglo da bude njena šansa i prednost. Plasman u sledeći krug bio bi važan za budućnost našeg fudbala.

U emisiji „Svet sa Sputnjikom“ analizirali smo učesnike Mundijala i ocenili mogućnosti naše reprezentacije. Podsetili smo se kako se igralo i navijalo ranije, a kako danas? Kako se Rusija spremila za obračun sa huliganima i kako se štiti od terorističkih napada? Kakav je uticaj Svetskog prvenstva na geopolitičku scenu i ko je jači, politika ili sport?

Sportski novinar i autor knjige „Od Montevidea do Moskve — fudbalska biblija“ Vladimir Stanković rekao je da prvi put nema nikakav osećaj šta bi naša reprezentacija mogla da uradi. Dobar deo javnosti ne očekuje ništa od „Orlova“ i upravo to bi, smatra on, moglo da bude njihova šansa i prednost.

Stanković dodaje da je u ranijim situacijama reprezentacija ispraćena sa ogromnim ambicijama, ako ne baš da bude svetski prvak onda da igra neko polufinale, a onda smo se upravo zbog tih enormno nerealnih očekivanja i enormno razočaravali.

Ruska navijačica - Sputnik Srbija
Spektakl u Moskvi: Otvaranje Svetskog prvenstva u fudbalu 2018.

„U ovom slučaju iznenađenje može da bude samo pozitivno, bar za mene. Ako ispadne u prvom krugu, što je moguće, reći ćemo da nam je žao i da nam je krivo ali da verovatno nisu više ni zaslužili jer nisu bili spremni. Međutim, mogu i da prođu i onda ćemo reći: ’Bravo momci, pokazali ste da vredite‘. Hajde da idemo od utakmice do utakmice, pa dokle stignu“, kaže Stanković.

On smatra da imamo kvalitetan tim, koji može da postigne da Srbije ne preskače velika takmičenja. Ukazuje da je veoma bitno da se obezbedi kontinuitet, da 2020. igramo na Evropskom, pa 2022. godine ponovo na Svetskom prvenstvu.

„To bi bila ogromna finansijska injekcija za naš savez s obzirom na količinu para koju će zaraditi FIFA i koja se deli učesnicima prema rezultatima. Možda bi onda više bili u situaciji da ne misle o parama nego da mirno finansiraju svoje programe i ulažu u mlade igrače koji će omogućiti da se stalno učestvuje na velikim takmičenjima, dakle i da stalno pristižu neke pare“, kaže Stanković i napominje da nije ni optimista ni pesimista i da će sve biti jasnije posle prvog meča sa Kostarikom.

Pašanski, stručnjak za bezbednost koji ima košarkašku prošlost, nada da će naša ekipa napraviti dobar rezultat na SP.

„Verujem da zahvaljujući tome što ova ekipa nastupa kao tim može da napravi dobar rezultat. Plasman u sledeći krug bio bi važan za budućnost našeg fudbala, to bi značilo da smo uhvatili dobar pravac“, kaže Pašanski.

Navijači Urugvaja na prijateljskoj utakmici protiv Uzbekistana 7. juna 2018. - Sputnik Srbija
Potencijalna iznenađenja 2018: Ako oni zablistaju — neko će se obogatiti

Kao stručnjak za terorizam i bezbednost on ukazuje da je Mundijal spektakl za čitavu planetu koji će trajati punih mesec dana i koji će okupiti pre svega šefove država i značajne političke ličnosti i ličnosti iz javnog života, što sve podiže gledanost i uopšte pažnju čitave planete.

S druge strane, dodaje Pašanski, Rusija kao očigledno izvanredan organizator će, očekuje se, da prikupi poene koje joj omogućavaju da se učvrsti na međunarodnoj sceni.

„To je ono što bode oči političkim protivnicima i treba reći da u ovom momentu baš zato što je to vrhunski svetski spektakl, lako se može desiti da se aktiviraju teroristi“, upozorava Pašanski.

Na pitanje koliko u ovakvim situacijama službe međusobno sarađuju, Pašanski kaže da nema problema kod prijateljskih organizacija.

„Ruske službe rade kvalitetno. Verovatno imaju dobru saradnju sa nekim prijateljskim zemljama, recimo sa Kinom, sa Turskom, jer Turska lagano dolazi na stranu Rusije. To je ono što dodatno zabrinjava Zapad, jer Turska klizi u zagrljaj Rusije. Svesno se opredelila za to posle neuspeha sa ulaskom u Evropsku uniju po nekoj ubrzanoj proceduri“, kaže Pašanski.

Filip Đuričić u dresu reprezentacije Srbije - Sputnik Srbija
Predstavljen dres Srbije na Svetskom prvenstvu u Rusiji (foto)

Od Montevidea do Moskve

Prisećajući se svojih iskustava sa velikih takmičenja, sportski novinar Vladimir Stanković rekao je da je izveštavao sa brojnih mundijala i i olimpijskih igara i da, osim kad je u Minhenu ubijeno 11 izraelskih sportista, ne pamti slične incidente na događajima tog nivoa.

Govoreći o svojoj knjizi „Od Montevidea do Moskve — fudbalska biblija“, koju je izdala kompanija „Novosti“, a koju je radio sa kolegom Jovanom Cigom Sekulićem, Stanković kaže da je imao ogromnu građu.

„Mnogo toga sam proučavao, čitao i kopao po raznim arhivama još dok sam pisao ’Montevideo, bog te video‘. Iskopao sam za to prvo Svetsko prvenstvo masu zanimljivosti, podataka, anegdota, dosta kurioziteta“, rekao je Stanković.

Osim klasičnih priča o okolnostima koje su prethodile Mundijalu, šta se dešavalo, ko je koga pobedio, kakav je rezultat bio, ko su bili junaci i ko je bio zvezda Mundijala, pored svega toga što jedna knjiga ovakve vrste treba da sadrži, ima tu, kaže on, i puno ili nepoznatih ili manje poznatih detalja, ali i pikanterija.

Mundijal - Sputnik Srbija
Koliko su tapkaroši zaradili preprodajući karte za Mundijal 2018 (foto)

„Ko je dao prvi gol na Mundijalu, kad su uvedeni žuti i crveni kartoni, ko je dobio prvi žuti, ko je dobio prvi crveni karton, kad je suđen prvi penal, da li je iskorišćen, da li nije iskorišćen, kako je ukradena ’Zlatna boginja‘, pa ju je jedan pas, koji je postao nacionalni heroj u Engleskoj,našao, pa je vraćena, pa kako je taj trofej na kraju u Brazilu ukraden i nikad nije nađen“, dodaje naš sagovornik.

Knjiga govori i o mešanju politike i sporta, kad su u pitanju Svetska prvenstva.

„Od Musolinija 1934, koji je predsedniku Fudbalske federacije Italije rekao, u nekom razgovoru pred početak: ’Gospodine, nismo se razumeli. Ne tražim od vas da date sve od sebe. Tražim da budete prvaci sveta. Smatrajte to naređenjem‘, pa do toga da se Nemačka 1954. godine svojim trijumfom u Bernu protiv Mađarske od 3:2 vratila posle višegodišnje međunarodne izolacije“, prenosi Stanković detalje iz knjige koja je od srede u prodaji.

Podseća da su Nemci svojom poznatom upornošću uspeli da se vrate i onda se u Bernu čula himna „Dojčland, Dojčland“, prvi put posle posle Drugog svetskog rata.

Ambasador Rusije Aleksandar Čepurin u Ruskom domu - Sputnik Srbija
Čepurin: Srbija ne može da izgubi jer je talisman Mundijala — „vučić“ (foto)

„Bilo je tu raznih priča i raznih događaja. Pred 1982. su Honduras i Salvador bukvalno zaratili zbog fudbala. Bilo je bojkota. Recimo Sovjetski savez nije išao na revanš baraža sa Čileom 1973. godine, jer je u međuvremenu u Čileu izvršen državni udar. Na vlast je došla vojna hunta Pinočea. Sovjetske vlasti su naravno bile uz svrgnutog predsednika Aljendea. Utakmica u Moskvi je odigrana i bilo je 0:0, ali Sovjeti nisu otišli na revanš. Čileanci su napravili predstavu, izveli su svoj tim, iako se znalo da Sovjeti ne dolaze. Na stadionu je bilo više vojnika, nego gledalaca. Ima slika sa mašinkama, sa puškama i onda su teatralno trojica igrača Čilea krenuli sa centra, dodavali jedan drugom i dali nekakav gol u praznu mrežu protiv protivnika koji nije postojao i tako su se kvalifikovali za Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 1974. godine“, rekao je Stanković.

Preporučuje knjigu i kao dobro dopunsko štivo između dve utakmice, između dva televizijska prenosa, da se ljudi, pre svega oni koje interesuje istorija fudbala, podsete i velikih utakmica i velikih igrača i velikih tragičara i promašaja i pobeda, svega toga što fudbal čini tako zanimljivim, što ga čini najvažnijom sporednom stvari na svetu.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala