Ideja da se na Mundijal upute baš tim prevoznim sredstvom rodila se u advokatskoj kancelariji Gorana Petronijevića. Iako su bezmalo svi bili u Moskvi, složili su se da se iz aviona ne može videti Rusija koju je moguće upoznati kada se vozite autobusom.
Advokati i prijatelji kažu da ovo putovanje nije samo odraz ljubavi prema sportu i našoj reprezentaciji, već i prema dalekoj zemlji u kojoj se igra. Ovo je u neku ruku i pokloničko putovanje, jer će navijači sa aktovkama obići sve velike kulturne i duhove znamenitosti.
Njih 28 u autobus će se ukrcati 20. juna u Beogradu i zaustaviti se u Kalinjingradskoj oblasti, gde je prva stanica Gusev. Pre utakmice protiv Švajcarske u Samari, planiraju da vide centar Kalinjingrada, rodnu kuću Imanuela Kanta i jedan od najvećih okeanoloških muzeja u Evropi. „Posle duela u Samari krećemo za Moskvu, imamo veoma precizan plan, obići ćemo sve značajne spomenike, crkve i manastire na putu dugom više od 2.300 kilometara“, kaže Petronijević.
„Najverovatnije ćemo otići na ekskurziju u jedan od najstarijih gradova u Rusiji, Stari Rostov, od Moskve udaljen oko 170 kilometara. To je carski grad iz ’zlatnog prstena‘ koji ima i dva manastira. Jedan od igumana je otac Silvester, moj i prijatelj kolege Šimprage, on je inače duhovnik Olimpijske reprezentacije Rusije. Održaćemo molitvu pre, ako ne odlučujuće, onda najznačajnije utakmice, 27. juna protiv Brazila“, kaže on za Sputnjik.
U molitvi, a kasnije i druženju priključiće im se i ruski navijači, saznajemo od advokata Igora Pantelića, koji je kao jedan od vođa neobične grupe navijača na putovanju zadužen za istorijsku i umetničku edukaciju. Već je spremna muzika, svetovna i duhovna koju će slušati u autobusu, narezani su filmovi, istorijski i dokumentarni, gledaće i Nikitu Mihalkova, ali i naše naslove, kaže Pantelić.
„Biće zabavno u toku puta, biće pesme i veselja, ali i nekih istorijskih, geopolitičkih, geografskih, kulturoloških tema vezanih za Rusiju. Svi putnici prvo će proći testiranje, kao kod učenja jezika, da vidimo na kom su nivou, da li recimo znaju koja reka protiče kroz Moskvu. Biće dosta tematskih oblasti, a kad se obilazak završi, kad posle susreta s Brazilom krenemo kući, biće finalni test znanja“, kaže uz osmeh Pantelić.
S njim i kolegama razgovarali smo u dvorištu advokatske kancelarije Petronijević, koje je pretvoreno u pravi navijački klub u kome se vijori srpska zastava, a domaćin je, ne baš ruski, ali pravi — preparirani medved.
Posle ročišta, ovde se u popodnevnim časovima pravi strategija puta, a važan deo su navijačke pesme. Tu glavnu reč vodi onaj ko najlepše peva, direktor „Ruskog ekspresa“, Goran Šimpraga. On će na ovom putovanju, pored toga što je dirigent, biti i glavni prevodilac.
„Cilj putovanja nije samo da slavimo fudbal, već da se družimo, širimo vidike, da upoznamo nove predele, ali i da se svojim očima uverimo u ono što se u svetu uveliko govori, da je Rusija uložila mnogo i da je ovo Svetsko prvenstvo jedno od najbolje organizovanih u istoriji“, kaže Šimpraga.
„S obzirom na to da su ljudi iz najrazličitijih profesija okupljeni na ovom putovanju, tako su i interesovanja najrazličitija. Bez pretencioznosti mogu da kažem da se radi o ljudima visokog intelektualnog i društvenog nivoa, svi smo zainteresovani da ovo što više bude ne samo sportsko već pokloničko putovanje. Mi pravoslavni želimo da vidimo i neke delove Rusije koji su istorijski najpopularniji. A kada su u pitanju istorija, kultura i umetnost, Rusija je nepresušna“, kaže Šimpraga, koji specijalno za slušaoce Radija Sputnjik i recituje na ruskom.
Ti stihovi najbolje opisuju atmosferu u zanimljivom neformalnom klubu navijača koji posle utakmice naše reprezentacije s Brazilom planiraju da se kući vrate preko Belorusije, da vide Minsk, ali i Krakov i nedaleko od njega Aušvic, najveći koncentracioni logor u nacističkoj Nemačkoj. Poslednja stanica biće Sentandreja, nedaleko od Budimpešte, koja je dugo bila važan duhovni, kulturni i nacionalni centar Srba u nekadašnjoj Austrougarskoj.
Svi u ovoj neobičnoj navijačkoj grupi su već okićeni propusnicama koje im je obezbedio Ruski dom. One će im omogućiti besplatnu vožnju i lakše snalaženje u velikim gradovima Rusije.
Na kraju razgovora za Sputnjik kažu da su ih supruge lako pustile da odsustvuju iz kuće punih osam dana, pošto neće morati da gledaju utakmice dok njihove jače polovine u Rusiji budu bodrile fudbalsku reprezentaciju Srbije pevajući „Pukni, zoro“ iz sveg glasa.
