Nakon što se pozdravio sa redakcijom i čitaocima Sputnjika, Miloš Milanović biciklom je krenuo na Mundijal u Rusiju preko rodnog Kruševca. Preko Pirota je stigao do Bugarske u kojoj je prvu noć proveo kampujući na benzinskoj pumpi 50 kilometara od Sofije.
U glavnom gradu Bugarske našao se prvi put, pa je sledeći dan iskoristio za razgledanje, jer to je još jedan od razloga zašto je na tako daleku destinaciju krenuo biciklom.
Kako je i planirano, Milanović se u Svilengradu sastao sa kolegom, biciklistom Ivanom Mladenovićem, upoznali su se na Fejsbuku pre dve godine, upravo zahvaljujući biciklističkim turnejama. Mladenović je, posle balkanske ture, prošle godine vozio do Moskve, a sada ima novi izazov. Posle Svetskog prvenstva u fudbalu, planira da se biciklom iz Rusije odveze do Pekinga.
„Kako bismo izbegli vožnju po auto-putu, morali smo iz Bugarske da uđemo u Grčku kroz koju smo se vozili samo sat vremena, ali možemo da kažemo da smo obišli zemlju više na putu za Mundijal“, kaže u šali Miloš.
Dodaje da su bili primorani da se baš u Grčkoj snabdeju hranom i da žale zbog toga, jer je preskupo, a novac treba čuvati, jer ko zna šta ih još čeka na dugom putu do Rusije, odnosno Kine.
„Ivan i ja smo se odmah prepoznali, sve ovo je jako naporno, ali i uživamo u novim predelima, a posebno upoznavajući ljude. On me nagovara da se posle Mundijala ne vraćam u Srbiju, već da produžim za Peking, naročito ako budemo prvaci sveta. Videćemo, ja sam spontani biciklista. Ali sve će zavisiti od novca, Ivan ima ozbiljnog sponzora, ako se neko javi i pomogne mi, što da ne, rado ću nastaviti dalje“, kaže on.
Miloš i Ivan svoje obožavaoce na društvenim mrežama obaveštavaju o svim detaljima i dogodovštinama na putu za Rusiju. Iako je već bio u Turskoj biciklom, kada je išao da podrži košarkašku reprezentaciju Srbije, oduševljen je predelima, a posebno ljudima.
„Turska je zemlja kontrasta, bili smo u Istanbulu koji je prelep moderan grad, a prolazili smo i kroz sela u kojima ljudi žive kao da su u 15. veku, niko, naravno, ne govori engleski, pa je jako teško da im objasnimo gde smo pošli i kako mogu da nam pomognu, ali uglavnom su svi jako ljubazni“, priča Miloš Milanović.
Najveći problem na putu za Rusiju su vremenski uslovi, gotovo svake noći pada kiša, nije moguće naći mesto za kampovanje, pa su primorani da spavaju u malim hotelima, ali to košta. Dešava se i ono najlepše, već su ih nekoliko puta ugostili Turci koji takođe vole da voze bicikl. Iako su krenuli mesec dana ranije, kažu da će ovim tempom teško stići.
Neobični putnici jutros su konačno iz Turske prešli u Gruziju.
„Mnogo je lepih detalja na putu pored Crnog Mora, non stop stajemo i slikamo, more je neodoljivo, a prošli smo i kroz predele koji neverovatno liče na Šumadiju. Biće čupavo, ali daćemo sve od sebe da stignemo i bodrimo naše momke u Samari 17. juna“, kaže Miloš Milanović.
