Naime, američki razarač „Higins“ i krstarica „Antietam“ približili su se Zapadnim peskovitim ostrvima (Siša), na koje pravo polaže zvanični Peking.
Prema rečima Zorana Đorđevića, nekadašnjeg dopisnika Tanjuga iz Pekinga i visokog diplomate u Kini, Južno kinesko more je strateški važan kutak, ali kako kaže, Amerikanci nemaju tamo šta da traže, jer Kina to smatra svojom teritorijom.
„Kinezi su čak 1996. godine doneli zakon kojim se ustanovljava da je to kineska teritorija. Na različite delove Južnog kineskog mora pravo polažu i Filipini, Vijetnam, Malezija, Brunej i Tajvan, i to jeste na neki način sporna teritorija, ali Peking smatra da to njima oduvek pripada jer su tu bili njihovi stari doseljenici“, objašnjava Đorđević.
Đorđević napominje da su Kinezi ovaj akt američke mornarice u vodama Pacifika shvatili kao tešku provokaciju.
„Oni su to razumeli kao američku pretnju njihovoj bezbednosti, da su SAD povredile kineski suverenitet i oborile strateške dogovore koje imaju. Nije jasno zašto se ovo desilo, naročito ako imamo u vidu da su se Kinezi i Amerikanci relativno skoro dogovorili da prekinu takozvani trgovinski rat i da su uspeli da pronađu zajednički jezik. Sada, međutim, opet čujemo neke glasove iz Pekinga da Amerikanci neće ostati pri dogovoru i da su nešto opet počeli da sabotiraju. Amerikancima je ovo područje zaista daleko, pa mislim da su brodove uputili kako bi se videlo da su prisutni“, kaže Đorđević.
Iako američka mornarica redovno sprovodi operacije „Sloboda plovidbe“ u Južnom kineskom moru, Đorđević ne veruje da će u budućnosti biti ozbiljnijeg zaoštravanja odnosa između Kine i SAD na ovom području.
„To je bila jedna usputna provokacija, pokušali su i izazvali oštru reakciju Kine. Međutim, bez obzira na oštru retoriku predsednika Trampa, on je ipak pre svega umešan privrednik i želi da ima dobre poslovne odnose sa Pekingom. I mi smo bili svedoci NATO bombardovanja kineske ambasade u Beogradu, što je bila izuzetno teška i diplomatska i ratna provokacija. Kinezi ovakve postupke primaju sa velikim jedom, ali mudro razmišljaju u smislu — možemo da oprostimo, ali ne i da zaboravimo, pa ćemo videti kako da uzvratimo“, ukazuje Đorđević.
On veruje da nije u interesu ni jednoj ni drugoj sili da se sukobljavaju, pa veruje da će se čitava priča na ovome završiti kada je reč o SAD.
Ostrva u Južnom kineskom moru predmet su velikih sporova među zemljama koje na njih pretenduju, ali ostale zemlje, za razliku od Kine, nisu dovoljno jake da svoje težnje realizuju, dodaje Đorđević.
Filipini su čak pokrenuli spor pred Međunarodnim sudom u Hagu, koji je presudio protiv Kine i saopštio da ta zemlja nema istorijska prava na Južno kinesko more. Peking je, međutim, presudu odbacio kao neosnovanu.
„Dalja diplomatska bitka za Južno kinesko more svakako može da se očekuje, ali je važno da se diplomate dogovaraju, njima je uostalom i posao da izglađuju odnose. Međutim, ne očekujem da Filipini potegnu neku veliku priču oko toga, tim pre što su u izuzetno dobrim odnosima sa Kinezima koji tamo jako puno ulažu i pomažu razvoj Filipina. Takođe, filipinski predsednik je vrlo konstruktivan u odnosima sa Pekingom. Dakle, pojavljuju se povremeno zahtevi na temu da Kina nije vlasnik tih ostrva, ali Peking je uporan i praktično je ’zaključao‘ tu priču istrajavanjem na tome da je to njihova teritorija“, zaključuje Đorđević za Sputnjik.
