Kad govorimo o fenomenu kulture, to se kod nas najčešće svodi na dosta lelekanja, kaže za Sputnjikovu „Orbitu kulture“ Nebojša Grujičić, glavni urednik kulturnog magazina „Moderna vremena“.
„Ne postoje duhovno siromašna vremena, samo je duh nekad ponornica a nekad vodopad. Isti broj ljudi zanima kultura u svim vremenima, samo je pitanje konteksta, da li će oni tu potrebu naći u institucijama ili na nekakvim alternativnim adresama ili će se samoorganizovati“, kaže Grujičić.
Gojko Tešić, profesor književnosti na novosadskom Filozofskom fakultetu i nekadašnji urednik „Književne reči“, ocenio je da je pojava „Modernih vremena“ u kulturnoj javnosti Srbije izazvala jednu vrstu „eksplozije u dirigovanom, programiranom haosu“, haosu kakav nije postojao ni u tzv. rigidnim komunističkim vremenima.
„’Moderna vremena‘ su u ovom času, odnosno u poslednjih tridesetak godina, epohalan trenutak srpske kulture, i ako to srpska kultura i oni koji vode brigu o njoj ne prepoznaju, onda je to dokaz da je taj tzv. dirigovani haos nešto što vodi ka uništenju i samouništenju srpske kulture“, kaže Tešić.
Grujičić: Postoje tri sloja koja formiraju ono što se zove kulturna scena. Jedno je kulturna industrija — tu spadaju izdavači, fakulteti, institucije… Drugo su mediji, a treće — publika. Čini mi se da postoji jedna vrsta paralelne stvarnosti u Srbiji — ima više ljudi koje kultura zanima više od onoga što su mediji, u saradnji sa industrijom, u stanju da im ponude.
Mi smo razoreni kao društvo, kao zajednica, u svim njenim elementima. A jedna od najstrašnijih posledica razorenog društva koja se tiče kulture je strašna provincijalizacija i sredine i kulture. Uspostavljaju se neke „kargo kulture“, neka vrsta švercovane kulture, a kultura, ako nema elemenat samosvrhovitosti, ona i nije kultura.
Kultura je postala neka vrsta šifre koja je zapravo ispražnjena od svakog sadržaja.
Tešić: Danas je u Srbiji najveća provincija Beograd. Beograd nema više ni književnog časopisa, ni književnog lista koji ima svoj ritam izlaženja. Ali, kad uzmete kraljevačku „Povelju“ i kad znate da kraljevačka biblioteka objavljuje i jednu fascinantnu biblioteku poezije koja se apsolutno ne isplati — to je jedna evropska činjenica u Kraljevu. U Nišu postoji časopis, postoje neke stvari koje su žive, postoji i u Kragujevcu nešto živo…
Čačak ima Branka Kukića, to je jedan od onih intelektualaca koji može da krene u bilo koji kraj Evrope, da ponese svoj prtljag koji se zove „Gradac“, da ponese svoju biblioteku i da izazove neku vrstu zaprepašćenja. Kad se u središte provincijalnog duha, kakav je Beograd, zato što je razuđen, pozavađan, usitnjen, u kome postoji toliko klanova i ideološki rigidnih ostrašćenih ljudi, pojavi nešto kao „Moderna vremena“, onda ih ti ljudi neće prihvatiti ni kao činjenicu, časopis koji pokušava da pokupi sve što je vredno u jednoj kulturi.
Mržnja je danas paradigma srpske kulture.
Grujičić: Mi smo kao Voltine žabe prikačeni na medije, i kao posledicu toga mi nemamo „fejk njuz“ — mi imamo lažni svet. Mi reagujemo na određene podsticaje razmišljajući reaktivno i onda se, kad razmišljate reaktivno, sve što imate da kažete o svetu svodi na nekoliko grimasa, smajlija, afektiranih ovako ili onako.
Tešić: Mene iznenađuje da među klincima nema nekih koji će da ulete u avanturizam, da naprave nešto. Ti tzv. „onlajn časopisi“ — to je demonstracija intelektualne i ljudske nepismenosti u svakom smislu te reči. To što se čita u tim tzv. komentarima je zapanjujuće.
Ideologija nikad neće napustiti ovaj prostor. Mislim da se prosto talože ideološki slojevi, da se ono što je nekad bilo potapa, da se interpretira na jedan neobičan način, da se presuđuje ljudima olako, a ima onih koji se na neki način izvlače iz tih teških vremena pa se pretvaraju u „svece“… Mislim da bi se mogla napraviti jedna tragična istorija srpske kulture baš iz tog ideološkog konteksta.
Ideologija nas nikad neće ostaviti na miru.
Grujičić: Ono što je karakteristično za ovo vreme, pri čemu postoje politički, finansijski i tehnološki faktori, jeste to da je ovo vreme koje izvlači najgore od ljudi. Svi znamo ljude koji bi u nekim drugim vremenima bili korisni članovi društva, međutim, takva je poledica da se danas vrlo lako ljudi lako okliznu i pretvaraju u bitange.