„Dakle, Arkadij Bapčenko je živ. I to su zaista dobre vesti. Naročito za njegovu ženu i šestoro dece, koji su takođe zavarani da je ruski novinar brutalno ubijen u Kijevu u utorak uveče“, piše Makdonald.
Prema njegovim rečima, ova mračna epizoda razobličava teoretičare ruske zavere, koji su predugo shvatani ozbiljno. Osim toga, s ovim slučajem je običnoj publici na Zapadu konačno postalo jasno koliko je užasan način na koji zapadni mediji izveštavaju o dešavanjima u Kijevu i Moskvi.
Prema tom viđenju, Rusija samo laže, dok njeni protivnici govore samo istinu. Kijevski „Lazar“ možda je naneo smrtan udarac ovakvom načinu izveštavanja, piše Makdonald.
„E, pa njima je sada razmazano jaje preko lica. Jer, u zapadnim medijima je vladalo slepo poverenje u Kijev još otkako je režim pod podrškom SAD preuzeo vlast 2014. godine. I uvek su se oštro suprotstavljali izjavama iz Moskve ili bilo koje druge države koja nije u milosti Vašingtona i Londona“, piše Makdonald.
Glavni narativ Ukrajine tokom poslednjih nekoliko godina bio je da Moskvi ne može da se veruje, bez obzira na to da li je reč o užasnoj tragediji leta MH17, ruskoj reintegraciji Krima ili navodnom ruskom mešanju u izbore u inostranstvu. Jer, neverovatno je da je čak i ukrajinski premijer Vladimir Grojsman javno optužio Kremlj da je izvršio atentat na Bapčenka, nazivajući ga „totalitarnom mašinom“. Ukrajinski ambasador u Austriji incident je opisao kao „kukavičko“ ubistvo „Putinovog protivnika“.
Kijev je otišao tako daleko da je objavio fotografiju „mrtvog“ Bapčenka kako leži u lokvi „krvi“. Makdonald piše da to nije ni logično, jer je potencijalni atentator mogao da bude uhapšen na putu ka mestu napada, a da se pritom ne lažira ničija smrt.
„Što se tiče samog Bapčenka, njegova uloga u farsi je torpedovala novinarsku etiku. Jer, najvažniji element ove igre je poverenje, a on teško da će imati ikakav kredibilitet posle ovoga“, piše Makdonald.
Samo nekoliko sati nakon lažne vesti o smrti novinara, javili su se dežurni kritičari Rusije. Bivši lobista Instituta „Legatum“ Anton Šekvocov pitao je zapadne zvaničnike da li će otputovati na Svetsko prvenstvo u fudbalu da „stegnu krvavu ruku ubice“.
Gari Kasparov je usput „potkačio“ i Emanuela Makrona, navodeći da on s Putinom vodi „uobičajeni biznis“.
Možda najgoru reakciju imao je „stručnjak za bezbednost Rusije“ Mark Galeoti sa Slobodne Evrope, koji je u „Moskva tajmsu“ pisao o „mračnoj snazi Rusije“ i tome kako je Kremlj „usvojio politiku podrške slobodnim ubistvima izvršenim u njegovo ime“.
„Ovo su tabloidne gluposti najnižeg ranga“, piše Makdonald.
On ukazuje i na dvoličnost zapadnih medija, koji nisu izveštavali o drugim novinarima koji su u Ukrajini maltretirani, tučeni i ubijani.
„Koliko često, recimo, možete da čujete o Pavelu Šeremetu, Olesu Buzini ili Andreju Stenjinu?“, pita Makdonald.
