Odbijanje italijanskog predsednika Serđa Matarele da za ministra finansija bude imenovan evroskeptični ekonomista Paolo Savono, nije samo izazvao, kako je to rekao predsednik najjače italijanske partije Pokret pet zvezdica (M5S) Luiđi di Majo, institucionalnu krizu u Italiji.
Ovaj potez socijaldemokratskog predsednika Italije iznova je pokrenuo polemike koje se u EU vode još od kada su ojačale partije koje ne pripadaju glavnom toku politike EU — „populističke“ i antisistemske partije. Ovoga puta, nameće se dilema i da li je dozvoljeno poništiti volju građana ako se formira vlast koja nije po volji nekih centara moći.
Može li Matarela svojim odlukama da blokira izbornu volju građana Italije, zemlje u kojoj vlada ne može da bude sastavljena, iako je od martovskih izbora prošlo skoro tri puna meseca? Da li ono što važi za „mejnstrim“ partije, poput Matarelinih demokrata u Italiji, francuskih socijalista, nemačkih socijaldemokrata i demohrišćana, važi i za Ligu i M5S, ili za austrijske slobodare? Ukida li EU demokratiju kad im se ne sviđa — pobednik?
Željko Malešević, austrijski politikolog srpskog porekla, napominje da se stranke koje nisu po volji Brisela obično označavaju kao populističke i antisistemske. Međutim, kaže on, stranke koje su u Italiji dobile najveći broj glasova na regularnim izborima takođe su deo sistema, s tom razlikom, što su kritički nastrojene prema Briselu.
„I sada se pojavio Savona, kao kandidat za ministra finansija i predsednik Italije, koji je socijaldemokrata i koji ga je odbio. Imamo liniju podele u Italiji, koja je ionako podeljena, regionalno i istorijski. Briselske elite, koje se ogledaju i u socijaldemokratskom pokretu, brane se i rukama i nogama da bi sačuvale tekovine svog rada u prethodnim decenijama, za koje smatraju da su pozitivne za Evropu, a vidimo da danas većina u Italiji, Austriji i nekim drugim članicama EU smatra da su te tekovine prevaziđene i traže neka nova rešenja“, objašnjava Malešević.
Naš sagovornik predviđa nove izbore u Italiji, ukoliko se u narednih desetak dana, kako kaže, ne nađe kompromis. A novi izbori bi mogli da se, kako kaže, obiju o glavu i Matareli i Briselu, jer bi Pokret pet zvezdica i Liga još više mogli da ojačaju.
„Ukoliko se izbori ponove i ukoliko iz njih Liga i M5S izađu ojačani, dobiće još veći legitimitet i biće im omogućen širi prostor za političku igru, da za ministarske pozicije predlože još evroskeptika. Predsednik će se, sa druge strane, naći u problemu da više neće moći da ih odbije, jer će postati svestan da je prvim odbijanjem već ojačao te stranke i da bi ih eventualno drugo odbijanje još više ojačalo“, smatra Malešević.
Italija spada među šest članica-osnivača EU i zbog toga se u čitavoj Zapadnoj Evropi budno prati situacija u Rimu, dodaje on.
„Za briselske vlastodršce bilo bi najbolje da dođe do kompromisa, a da se nijedna od ovih stranaka (Liga i M5S) ne nađe u vladi, što je, naravno, nemoguće. Tako da treba sačekati još nekoliko dana na odgovore na neka pitanja, koja su veoma zanimljiva, ne samo za Italiju, već i za Evropu, generalno“, zaključuje Malešević.
Italijanska situacija je, prema rečima analitičara Đorđa Vukadinovića, najslikovitiji primer sudbine demokratije u svetu, naročito u onom delu sveta koji, kako kaže, najviše voli da se poziva na demokratiju.
On podseća na situaciju u Italiji za vreme Hladnog rata, kada je postojalo nepisano pravilo da italijanski komunisti ne mogu da postanu deo vlade, iako su osvajali najviše glasova na izborima. Zbog toga je sedamdesetih godina ubijen italijanski premijer Aldo Moro, koji je pokušao da napravi koaliciju sa komunistima.
„Ovo sada što se dešava je da dve stranke, koje legalno i legitimno učestvuju na izborima, koje niko nije zabranio, osvoje većinu. I umesto da im se samo rutinski dozvoli da probaju da afirmišu politiku sa kojom su izašle na izbore, uskraćuje im se to pravo zbog toga što, možete misliti, predsednik Republike ima neku primedbu na jednog od predloženih ministara“, kaže Vukadinović.
Savona je evroskeptik, ali i stranke koje su ga predložile su evroskeptične, dodaje on, a u Evropi ne postoji nikakva zabrana da se evroskepticizam zastupa.
„Međutim, izgleda da je to dopušteno samo kada su te stranke bezopasne. Kada zaprete da uzmu vlast, odnosno da formiraju vladu, kao što je to sada u Italiji, onda se pokazuje pravo lice te, naizgled tolerantne liberalne demokratije“, kaže Vukadinović.
Matarelin potez je pravo lice i suština današnje liberalne demokratije, zaključuje Vukadinović.