U posetu Rudarsko-topioničarskom basenu Bor uskoro će opet doći predstavnici kineske kompanije „Zijin“, saznaje Sputnjik. Oni su u martu bili u Srbiji i iskazali zainteresovanost za učešće na tenderu za strateško partnerstvo u RTB-u Bor.
Pošto je premijerka Ana Brnabić ovih dana potvrdila da će tender za RTB Bor biti raspisan u junu, već te dve činjenice ukazuju na to da bi sa priličnom sigurnošću moglo da se kaže da je sudbina RTB Bor izvesna. Pogotovo posle upravo pristiglog pisma kineskog predsednika Si Đinpinga kojim je odgovorio na ono koje mu je uputio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Najnovija poruka Sija da je partnerstvo dve zemlje sve čvršće i da će, između ostalog, jačati i ekonomsku saradnju, posle prihvatanja Vučićevog poziva da poseti Srbiju, već je u ovdašnjim kuloarima protumačeno da se Sijevom novom dolasku možemo nadati kada poznata kineska državna firma bude preuzela RTB Bor. Kao u slučaju Železare Smederevo.
Kako je to svojevremeno za Sputnjik ocenio spoljnopolitički komentator i odličan poznavalac prilika u Kini Borislav Korkodelović kad god predsednik Si ide u inostranstvo, njegova poseta se obično završava potpisivanjem desetina bilateralnih sporazuma koji su često vredni milijarde evra.
A predstavnici „Zijin mining grupe“ su upravo u razgovoru sa Vučićem, 12. marta ove godine, u Beogradu, ukazali da imaju ozbiljne razvojne planove za kompaniju RTB Bor, izrazivši nameru da ulože više stotina miliona dolara u modernizaciju proizvodnje i restrukturiranje kompanije, koja bi bila organizovana u skladu sa najvišim svetskim standardima.
Reč je o kompaniji koja je jedan od najvećih kineskih proizvođača zlata, druga po veličini u proizvodnji rude bakra i treća po proizvodnji cinka. Korkodelović napominje da je upravo ta kompanija, među ostalim u Kini koje se bave ekstrakcijom bakra i zlata, poslednjih godina poznata kao jedna od najaktivnijih u preuzimanju firmi iz Latinske Amerike, Afrike, Azijsko-pacifičkog regiona i Australije. Smatra se da je u tom preuzimanju najuspešnija, poznata je po profesionalizmu i dobrom instinktu za kupovine, objasnio je sagovornik Sputnjika.
Iako je reč o državnoj firmi, njen stil poslovanja liči na privatne kompanije i ona je zbog toga cenjena u međunarodnim poslovnim krugovima. Ona ne kupuje kompanije ako nije sigurna da će imati dvadeset odsto profita, a takođe računa da primenom visokih tehnologija koje poseduje može da iz relativno osiromašenih ruda izvlači što je moguće veći procenat zlata, bakra i cinka. To sve govori da bi od takvog jednog poduhvata mogla da profitira i jedna i druga strana, smatra Korkodelović.
Kakav bi to spas bio za RTB Bor jasno je već i iz činjenice da je od prvog pokušaja privatizacije RTB-a Bor prošlo 12 godina. U međuvremenu je bilo nekoliko neuspešnih. Uprkos tome što je pre dve godine država otpisala 900 miliona od ukupno 1,2 milijarde evra duga, ta kompanija sa 5.000 zaposlenih je ostala jedan od najvećih problema srpske ekonomije. A o kolikom problemu je reč najbolje govori podatak da u borskoj opštini 85 odsto ljudi direktno i indirektno zavisi od rada RTB Bor, ali i još 20.000 porodica širom Srbije, ocenila je za Sputnjik rukovodilac Službe za odnose sa javnošću RTB-a Gorica Tončev Vasilić. Kako je objasnila, proizvodnja bakra je veliki potrošač svih vrsta energenata, a kompanija bakrom snabdeva i valjaonicu u Sevojnu, a posebno namensku industriju Srbije.