Prema rečima Borislava Korkodelovića, spoljnopolitičkog komentatora i odličnog poznavaoca prilika u Kini, želja kineskog predsednika da ponovo poseti Srbiju je izuzetno značajna vest s obzirom na to da je reč o, kako mnogi poznavaoci spoljne politike smatraju, trenutno najmoćnijem svetskom državniku.
Zanimljivo je, kaže naš sagovornik, da je poruka predsednika Sija srpskim vlastima preneta u trenutku kada Kina ima najveći godišnji međunarodni događaj — dvonedeljna zasedanja Nacionalnog narodnog kongresa, najvišeg zakonodavnog tela u toj zemlji, i Konsultativne konferencije, svojevrsnog Senata Narodne Republike Kine.
„Odnosi između Srbije i Kine su, kako se ocenjuje i u Beogradu i u Pekingu, na najvišem nivou od njihovog uspostavljanja pre gotovo sedamdeset godina. Međusobne posete su veoma intenzivne na obema stranama, i to na vrlo visokom, pa kako vidimo, i na najvišem nivou. Takođe, sve je više ekonomskih projekata koji se, između ostalog, vezuju i za najambiciozniji ekonomski projekat 21. veka — kineski projekat ’Pojasa i puta‘, odnosno ’Novi put svile‘, a takođe je intenzivna saradnja Srbije i NR Kine na međunarodnom planu“, ocenjuje Korkodelović.
Sagovornik Sputnjika podseća da je Kina trenutno druga, ako ne i prva ekonomska sila sveta i da postaje sve nezaobilazniji faktor u svetskoj privredi. Korkodelović dodaje da je u toj zemlji ukinuta ustavna odredba koja je šefu države dosad ograničavala mandat na dva turnusa od po pet godina, što predsedniku Siju daje mogućnost da ostvari više predsedničkih mandata.
Kako kaže, kineski lider je trenutno na vrhuncu svoje političke karijere i radi na tome da Kina bude sve prisutnija u međunarodnoj zajednici i da svoj veoma interesantan model privrednog razvoja prenosi drugima koji to žele. Kao takav, u Srbiji sasvim sigurno nije uobičajen gost, a njegova poseta nije rutinska.
„Kad god predsednik Si ide u inostranstvo, njegova poseta se obično završava potpisivanjem desetina bilateralnih sporazuma koji su često vredni milijarde evra. Takođe, to će sigurno značiti dalje učvršićivanje uzajamnog prijateljstva, usaglašavanje stavova o nizu pitanja iz međunarodne zajednice, ali i verovatno dodatno intenziviranje sprovođenja velikog projekta ’Jedan pojas, jedan put‘, koji je određenim delovima Evrope sve više kritikovan zbog toga što navodno predstavlja opasnost za zapadne, liberalne vrednosti. To, na neki način, može da utiče na ukupne odnose između EU i Kine, a posebno na odnose između Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, među kojima je i Srbija“, ukazuje Korkodelović.
Na pitanje da li se može očekivati da Evropskoj uniji zasmeta produbljivanje saradnje Srbije i Kine novom posetom kineskog lidera, Korkodelović kaže da je i predsednik Vučić nedavno govorio o tome da Beograd redovno informiše Brisel o zajedničkim poduhvatima sa Kinom i na neki način očekuje „zeleno svetlo“ od EU za te projekte.
„Međutim, Evropska unija sve više zauzima tvrd stav prema saradnji sa Kinom, što je i logično jer je moć Kine sve veća, a njene kompanije su sve prisutnije u Evropi i preuzimaju deo kolača koji je do sada pripadao evropskim i zapadnim kompanijama. Dakle, normalno je očekivati da će uz taj tvrđi stav koji EU bude zauzimala prema Pekingu, iz Brisela stizati sve snažniji izrazi rezervi prema budućoj saradnji Srbije i Kine. Bojim se da je tako nešto moguće“, primećuje Korkodelović.
On dodaje da bi u tom smislu buduća poseta kineskog predsednika Srbiji mogla biti još jedna prilika da Si Đinping i predsednik Vučić ponovo istaknu značaj projekta „Pojasa i puta“ i ukažu da je to projekat u kome obe strane dobijaju.
Inače, kako je najavljeno, kineska kompanija „Ciđin“ mogla bi učestvovati na predstojećem tenderu za strateškog partnera RTB Bor. Njeni predstavnici su svoje interesovanje za srpsku firmu preneli i predsedniku Vučiću.
„Ta firma je među kineskim kompanijama koje se bave ekstrakcijom bakra i zlata poslednjih godina poznata kao jedna od najaktivnijih u preuzimanju kompanija iz Latinske Amerike, Afrike, azijsko-pacifičkog regiona, Australije, Papua Nove Gvineje. Smatra se da je u tom preuzimanju najuspešnija, pa ukoliko je ona procenila da je sada pravi trenutak da stupi u kontakt sa rukovodstvom RTB Bor i vladom Srbije, onda smo na dobrom putu da to možda i bude realizovano. Ta firma je poznata po profesionalizmu i dobrom instinktu za kupovine, i ona ne kupuje kompanije ako nije sigurna da će imati dvadeset posto profita. Oni takođe računaju da mogu primenom visokih tehnologija koje poseduju da iz relativno osiromašenih ruda da izvlače što je moguće veći procenat zlata, bakra i cinka. To sve govori da bi od takvog jednog poduhvata mogla da profitira i jedna i druga strana“, ukazuje Korkodelović.
Iako ta kompanija jeste državna firma, ističe naš sagovornik, njen stil poslovanja liči na privatne kompanije i ona je zbog toga cenjena u međunarodnim poslovnim krugovima.
„Možda bi to za Srbiju mogao biti adut više ukoliko joj zatreba u eventualnim razgovorima sa Briselom oko poduhvata za Bor“, zaključuje Korkodelović za Sputnjik.
