Za su glasala 152 poslanika, nije bilo protiv, a nisu glasala tri poslanika.
Poslanik SNS Darko Laketić je predsednik Komisije, a njegova zamenica je predsednica Odbora za zaštitu životne sredine Ivana Stojiljković (SNS).
Članovi komisije su Milovan Drecun (SNS), Gordana Čomić (DS), Danijela Stojadinović (SPS), Dragan Veselinović (Dveri), Dubravko Bojić (SRS).
Skupština Srbije je 18. maja 2018. godine donela odluku na predlog Maje Gojković, predsednice skupštine, da se formira komisija koja bi prvi preliminarni izveštaj trebalo da podnese 2020. godine.
Ta tačka danas je, inače, uvrštena u dnevni red po hitnom postupku, posle koje su poslanici prešli na glasanje o ostalim predlozima zakona, među kojima je i leks specijalis za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti.
Poslanik SDS Marko Đurišić pitao je zbog čega se donosi odluka po hitnom postupku, a negodovao je i zbog toga što nemaju sve poslaničke grupe članove u Komisiji.
„Kada smo dobili predlog članova Komisije, još jednom su potvrđene naše sumnje u iskrene namere predlagača za formiranje ovakve komisije, da se na objektivan način dođe do važnih odgovora“, rekao je Đurišić, koji je primetio da vlast ima većinu u Komisiji.
Navodeći da su u Komisiji članovi SNS, SPS, SRS, DS, Dveri, Đurišić je kazao da ostalim poslaničkim grupama nije ponuđeno da daju predstavnike, ocenjujući to lošom praksom.
Kao najveći izazov u radu Komisije, Đurišić je naveo odupiranje „histeriji“ u javnosti koja postoji na temu posledica NATO bombardovanja.
„Kako je primetio i jedan epidemiolog, oni koji izražavaju sumnju se nazivaju NATO plaćenicima, a oni koji nemaju mnogo toga o tome da kažu su — patriote. Stručne organizacije su primetile da se podaci zloupotrebljavaju, a prostor u medijima se daje ljudima koji o tome ne znaju ništa“, rekao je Durišić.
Kako kaže, na članovima Komisije je da ne podlegnu tim pritiscima, već da sagledaju činjenice.
Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, koja je predložila formiranje Komisije, odgovorila mu je najpre u vezi sa primedbom koja se odnosila na hitan postupak, da ne zna koliko još treba da se čeka na redovan postupak, budući da je prošlo 19 godina.
Ne postoji nijedna zamerka, vidi se da nije pročitana odluka, rekla je Gojkovićeva i pojasnila da u njoj ne stoji da će u rad Komisije biti uključene sve poslaničke grupe.
Uzor za broj članova Komisije je bio italijanski parlament, navela je predsednica.
Podsetila je da će Komisija izveštavati o svom radu na svakih šest meseci, a da se prvi preliminarni izveštaj očekuje 2020. godine.
Poslanica DS i članica Komisije Gordana Čomić ukazala je da to telo treba da otkrije istinu uvidom u dokumenta i utvrdi naučne činjenice koje su dokazive, te da onda nije važno ko ima većinu jer se, kako je rekla, o naučnim činjenicama ne glasa.
Ona je navela da komisija ne treba da bude skrivana od javnosti i da bi svi poslanici koji žele trebalo da prisustvuju radu.
Laketić je na primedbe Đurišića o broju članova Komisije naveo da je reč o operativnosti i poručio da će rad Komisije biti transparentan.
„Ne bih prejudicirao ishod istrage koju će Komisija raditi, definitivno će biti otvorena za sve stavove, ali da su naučno potkrepljeni. Cilj Komisije je da se dođe do istine. Naš narod i oboleli zaslužuju istinu“, rekao je Laketić.
Dragan Vesović smatra da je u redu da predsednici Odbora za zdravlje i Odbora za zaštitu životne sredine budu uključeni u rad Komisije, što i jeste slučaj, te da ne treba da ostanemo dužni generacijama koje dolaze posle nas.
Poslanik SRS Nemanja Šarović ukazao je da su radikali još ranije zahtevali da se formira takva komisija i da je bolja „naknadna nego nikakva pamet“.
Navodeći da su radikali predložili Dubravka Bojića za člana Komisije, Šarović je rekao da će njihov predstavnik svoj posao obavljati stručno, odgovorno i u interesu građana Srbije.
Poslanik Nove Srbije — Pokret za spas Srbije Đorđe Vukadinović ponovio je stav da lično nema rezerve prema toj inicijativi i da je glasao za formiranje Komisije.
„Koliko god bile rezerve opozicije, to ne može da bude razlog da se glasa protiv. Ovo je važna i bolna tema da bi bila deo političke borbe“, rekao je Vukadinović i dodao da bi Komisija trebalo da sasluša sve stavove u vezi sa posledicama NATO bombardovanja 1999. godine, odnosno i one koji imaju drugačije mišljenje.
Zaključio je da će „na dušu“ većine otići ako Komisija „padne u zaborav“.
